Стармали

198

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1886.

Разглабања о неким пословицама. I. „Отето ироклето! „Бога ми. увек и није; јер знам многе, који су баш отимали, па још они друге . . . благосиљају! II. „ Непе гром у коириве али зато опет неће нико да се у коприве сакрива, него тражи — цвеће и дрвеће! III. Од луда иоиа, луда и молитва , то је бар са свим природно ; али колико њих има, који се броје у врло паметне, а не само да им је молитва луда, већ ни они нису — дотупавни. IV. „ Трбувом — за крувом ," веде неки људи, седајући за сто, пун разноврсних богатих ђаконија- V. „ Лажи тако, да мислнш и сам да је истина," учио неки стари дипломата свога сина. "VI. „Куд ће куга, нето у свој род" певају Карловчани и Даљчани на изменце. VII. „Језик нема кости, али кости ломи, и ова пословица однаша се само на мушке, јер да и за жене вреди, неби до данас ни једне читаве кошчице било. VIII. „Аој, туго, жоЛеш ли за дуго, и — пева неко, што је са вешала помилован на вечиту робију. IX. „ 7'е#.' Ие вода, куд је текла, и говорио крчмар Аца онрављајући на врат на нос, свој покварени бунар. X. „ Тија вода брег рони, и али јој треба прилично времена; а каква халакаста водурина сврпш то за тили час. XI. „ Пугуј игумане не брини се за намастир, и иева обично свака оаозиција, а пошто су жене вечита оиозиција, то оне више пута ово допевкују својим сладчајшим супрузима. Др. Казбулбуц. Изгорела муниција У буни искупе се у нашеи селу сви који беху за пушку код сеоске куће. Коме је допрло оружје, допрло, а коме иије — тај се морао наоружати к ко је знао, тек да има у случају нужде какве чиме кожу своју бранити. Највише се пак наоружало: гвозденим вилама, косама, батинама и т. д. Кад ће већ поћи у Сенту, запале једном Србину кућу, газда од куће брже боље у кошару, на спопаде гвоздену косу да се у нужди одбрани. Тек кад је кроз пламен напоље изашао, поче из гласа викати: „еј тужан изг |Д >ре муниција! изгоре муниција!" Људи се стану згледати један у другог и запитају га на послетку: а каква муниција? Та заборавио сам гладилицу на слемену, па сад чиме ћу наоштрити косу?! Ђ.

мах ио гласу и држању Пајином познао, колико је сати ударило. „Добро јутро!" одговори лекар смешећи се. „А шта желите ?" „Тражим господин доктора. Јели код куће?" „Није", рече му лекар, кад је видео ; да га Паја није познао. „А куда је отишао?" „Отишао је неком болеснику у неко село, па ће се можда тек пред подне вратити" „А тако! А ко сте ви?" „Ја сам његова жена!'* одговори лекар. „То ми је мило. А сад збогом. Но кад дође г. доктор, кажите му, да одмах к мени дође, јер сам опасно болестан," рече браца Паја и оде батргајући се, а лекар се заценио од смеја. То ми је причао мој пријатељ, лекар из С., а ја сам ево прибележио за „Стармали," Милисав. Еако вам се ово допада ? Једна фрајла од 60 година пошље малу девојчиц^ своје укућанке у комшилук да јој купи млека за фруштув. Девојчица оде у комшидук па ће рећи: Послала ме баба фрајла, да ми дате млека. (Девојчица је чула де је сви зову фрајлом, па је мислила, то јој је име, Ботош 10. октобра 1886. Ст. Барјактаровић.

У читељ. Море, Коста, ти си данас за пет минута насније дошао у школу. Коста. Молим, господине, зато сам ономад за пет минута раније дошао.

Слушкиња: Реци само, Мпшо, зашто сте ви, катане тако неверни нами ? Катана: Иа то је наравно, ми се морамо заклети, краљу, да ћемо му бити до гроба верни, и тако да сву веру I дадосмо њему, а вама ништ не остане.

Опасно болестан,

У С. терао је браца Наја читаву ноћ кера. Пошао је тек у шест сати кући, а беше зимње доба, дакле беше још мрак. Ишао је кући збуњеном главом и несигурним ногама. У том му се учини, да је*болестан, те хајд лекару, да овај извиди, у чему је ствар. Браца Пајг. уђе у авлију и зазвони код лекаревог стана. Лекар је сам изашао, а морам и то сиоменути, да је имао велику браду. Лекар је изишао у „шлофроку", па 1 се браца Паји учини, да су то женске сукње. Једну, „Добро јутро !" ускликну браца Паја, а лекар је од ј

Госпоја: Срам вас било нема ни недељу дана, како ете код мене, па већ крадете. Слушкиња: Молим, милостива госпоја, јасам се уздржавала досад, ал већ више нисам могла.

Г о с т : Колико имам чаша пива ? — време је ићи кућ и Келнер: 13 чаша господине. Гост: Шта 13? То је несретан број, де овамо још посдао : ]. М — 1).