Стармали
204
,СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1886.
Ђуна. „Чујеи у сабору питају мађарски посланици све једнако министра, кал, ћемо на Русију. Само још нисам чуо, шта им је г . министар одговорио ..." 7? Шука. »Та министар се ваљда брине о нашим домаћим бригама. Сад је била берба, па ће ваљда пославицима поднети извештај, дасмо — обрали.
Вука. „Читам да мађарске новиве пишу: Стева Павловић је рођени Србин, ал добар Ма ђар." Шта му је то." Шука- „Зар ни то не знаш. То је као кад би казао : Ово дрво је израсло као јабука, после су га олтовали, па сад роде на њему — шипкови. 0.
Л. Ми краљу Милаву нисмо никад издевали имена; али кад је већ судски потврђено његово вово име, онда ћемо га и ми зазивати А б д а л о м (у толико радир, што је то име нешто налик на а б д а нк о в а н> е).
о о о
Даклем Абдала се враћа кући, да ужива, како су на 25 упражњених посланичких места изабрани 7 виделоваца. (Ваљда их већ више и нема.)
□ . Абдала путује ипкогнито. Али нешто ако га и у Србији не познаду!
X. Абердар је те лепе среће, — кога тужи посведочи се да није крив. Сад би Абердар најпаметније радио, кад би — сам с^ бе тужио.
П у С Л И Ц е. А. Енглеска вели да не може своју флоту преко Балкана пренети. (Ал зато може мало кестена напећи, да је друга добра деца из жеравице ваде.)
У Бечу је ових дана била скупштипа оријенталиста. —- Најбоље су се оријентирали при банкету и шампањцу. ©. Даклем није ш у ц- и т р у ц-бинднис ; него само ш у ц. Слободно је и т р у ц о в а т и, — али на своју песницу.
4-. Чивутске новине брину се и о томе, да Вукашин Петровић не буде стављен под суд, (Ми велимо: није он Вукашин, него само Вук. А скупштина би требало да је Вукашин, т. ј. да Вука добро ш и н е.) •*?. Кад већ мора бити једно од двога, онда је боље и да бљује к р в, него да (на цео народ) бљује ј е д. — Између два зла увек се бира мање. (Ово може „Н. Доба" прештампати, ако му усфали мало рукописа.) б- „Ако смо ми браћа, нису нам кесе сестре!" — тако рикне Анђелић кад год натегне бокал расола.
„ „ Ја ћу п о б е ћ и, па м а в р а т ск р б о ?"" — „Милчице! Жури се ! Баци ми кључ !" зачу се сад нестрпељиви глас њеног мужа. Шта да се ради ? Да скочим са горњег боја доле, с к р &а о би зацело вр аг, а то и ако сам казао, опет не би рад ни кагсо учиниги. . . <)нај доле чека. . . Однео га роми дама и љегот ир 1ба'»I . . . Ха ! Ево мисјш спасоносне ! . . . Додушз мно је и то тугаљиво, али , . . на пред. . . Мора ее, не\га ооевања. . . Још кад сам улазио у собу опазио сам ухнпику ?ту.1 зц прнслољепу даску за глачање кошуља, тако звани и п сра исч речепи : „п еглбрет," њега уграбити и кроз огворрни прозор протурити, беше дело једног тренутка. „„Збогом голубице! Бациге му кључ доле, па чим он на степенице, а ја ћу прзи, сч :к I ће мој нрозор домашити. — Хвала Богу !"" Без многог огезања баци она кључ доле али сад стаде кукати: „Не идиге, не идите ! „Пеглб р ет" је сав труо, хтедох други купити, пребиће се под вами!" Да не идем ? . . . Него да чекак ваљда мог „п р ијатеља" овде ? . . . Нема ни честит иедаљ растојања између прозора, . . . држаће даска, . . мора одржати! . . .
„„Лаку ноћ душице! Небрините се!"" — Кораци се на степеницама зачуше, а ја на нрозор, са прозора јагаимице на даску, па полако . . . полако пузам се даље . . . Још само један педаљ, . . никада нисам спазио, да је наш тако уски сокак — тако страшно широк. . . Још мало . . . још мало . . . уједаред поче даска да пуцка, . . . крррц . . . крррц . . . иогледах доле у дубину несвести . . . и ето ме суноврат са страховитим шумом, са муњевитом брзином сјурвам се доле !!!... Бол у леђима и куковима доведе ме к' себи, . . . отворим очи и видим . . . шта мислите? . . . видим, како сам пропао у моме рођеном кревету!!!!! . . . Даске испод мене али даске креветне, — попустиле, и ја више с едим него што лежим у читавом кртогу од јастука, душека. јоргана и које каквих других прња!! !! 0 свети Спиридоне! Ифала ти — и не фала!!! . . . Сутра ћу се одма иселити, . . . требао сам и одавпо, . . . шта ће мени нреко пута тако лепа су-
седкиња?!!! н иј е" !!!
,И не воведи нас во искуше-
Прерадио: Др. Казбулбуц.