Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1886.

211

не таљиге, па лупи по митровачком протопопијату поверенице за Германа, Дакле има макар и барне, који восн те поверенице. Жалосно! * * * Новосађани могу сад мирно спавати; ноћне стражаре су им — затворили. # * У Ташмаду родила је једна Немица 4 детета у 4 дана. Да је била Српкиња, могла би се оптужити ако ништа друго, а оно^бар због рушења обичаја. * *■ * У Илоку има чокот, на коме је родило 870 грозда. То је велики чокот. Ал да ви видите у „винограду господњем* каква се излегла филоксера, то баца цео онај чокот у засенак. Питајте само Карловчане! 0.

М а л е р. Помислите само Да грозна малера : Разболе се Еати, Њезин мужић Пера. Ал' се Ката једи Јер то њојзи смета, Не може због њега У парк да се шета. Због тога је љута, По цео дан виче: „Та оздрави једном, Перо несретниче!" —

Н П Мир нумера фир.

Ћира. Главни управитељ пештанских детектива већ је добио таковски орден. Спира. Ето видиш, брате, и од атентата неко има хасне, — па ма били и измишљени.

Ћира. Дакле и пештанска је порота признала да је уредник „Н. Доба" опадник. А он је баш пештански човек. Спира. Шта, признали су даклем да је о дп а д н и к! Ћира. Ено га на! Те би хтео да баш све други признају. А да шта ће остати нама.

П у 0 Л И Ц е, V Ирске госнође поднеле су из поштовања Гледстону албум, који је пет центи тежак. — Ала да се нађе ко, да и Гарашанину такав албум (макар из поштовања) — на главу

# Енглески шацмајстор Черчил већ је стигао и у Беч, — ал неће ни с ким да говори. Немојте се чудити, ако ови дана неколико новинарских рапортера пукну од једа.

а кад то не хасни, још и — батинати. . Пиво своје чини!! и крај претње сваке деца чине ларму, бруке свакојаке! . . . „Ти си моју „виршлу, и —- моју „кифлу " изо !" . . . „ „а ти опет моју зашто си загризо?"" . . . . „Вођа" децу блажи, ал на себе мисли, попио је пива, их же не знам числи, а појео „ вири1ли" барем десет иари, (знак је да му стомак врло добро вари !). Газда Раде гледи, па се само чуди: каквих има, Боже : прождрљиви људи !! Ал' најпосле, њему такви гости годе, такви гости њега у богатство воде. . . . . . Сад ће дечи]' вођа, усгати па рећи: „Драги Господару! Ви'те, овај веИи, „паметан је јако ! Па и овб двоје, . . . »само овом малом незнам данас што је? „ваљда ово ииво ! ? ! . . Дал' би молит' смео: „ја би га у Вадпу собицу одвео, „да мало проспава и да дође к' себи, „јер оваког, знате, водио га неби" . . . — „С' драге воље! . . Молим! . . Ево собе моје! — „изволите само! . . Па и ово троје, — „ако Еа^ се свиди, нек почину мало,

— „док у глави пиво буде се стишало"! . . . . . Одведоше децу, „вођа" код њих оста, али њему канда јоште није доста ; јер тек што се деца, смирише, поспаше, а он опет поче ређат' пивске чаше! . . Међу тим је посо, нашег газда Раду одазв'о одавде. — Млађи често краду чим остану сами; с' тога прође доста, док га нека ларма сети оног госта, јер из оне собе, ди су деца била, грдна ираска, вика, дрека се орила ! ! Брзо Раде тамо; е' гледајте чуда! шта иочини дерлад иијана и луда ! !! Сав намештај лежи у ирашини доле, а чаршав са стола виси у две поле, флаше и тањири, што су овде били немогоше дуже одолети сили ове чете мале, али разуздане ! Леже парчад разна, широм на све стране! Чика Раде стао, па се само диви, а један несташко на њега се криви, онај други опет гле „оиравља а нешто, а онај му трећи ирииомаже вешто-, . . . Чика Ради коса сва се у вис дигла,