Стармали

214

„СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1886.

слили. Чим влак ставе, онда ће један од завереника викнути: „Господине машинисто што си стао ; зар не видиш, да је ово „грчка ватра," а упалили смо је у почаст краљу. Ми смо, знаш господине машинисто, тајно карташко друштво, па се овде у пољу картамо на велике вовце." Чим то чује краљ Милан, нема никакве сумње, да ће он скочити из вагона и повикати: „станите, ја еецујем банку." Трећа је тешкоћа била, како ће краља Милана одмамити мало дубље у кукурузе. То већ апотекарима није тешко. Смислише дакле, да се мало картају, а мало и пијуцкају, а краљу ће метнути у вино што треба. Он ће мало после казати: „Нек место мене даје банку мој ађутант, а ја ћу сад доћи натраг." И на тај начин одмамили би завереници краља до каквог заклоњеног мирног места. Тамо би му прешло неколико завереника и казало: „Ти си попио у вину отров и зато се сад превијаш. Ако одмах потпишеш оставку ва српски престо, ми ћемо ти дати лек од отрова, јер смо ми апотекари, па знамо то, и онда се можеш с нама даље картати. А ако нећеш, онда ће те отров убити. Бадава ти је сад да трчиш по околним апотекама, нико ти неће дати лек против отрова, јер су сви апотекари околине у овој завери." Нема сумње, да би краљ Милан потписао оставку, јер би га ухватио страх. А кад би потписао већ зготовљену оставку онда би му казали: „Е баш смо те преварили. Ти ниси ни пио отрова, него остани мало ту где си, за час ће ти бити лакше." Ето видите, на тај начин су мислили апотекари, да принуде краља Милана да даде оставку, и онда би с том оставком у џепу отишли свак својој кући и ујутру отворили свак своју апотеку, као да није ништа ни било. А да краљ Милан случајно није хтео потписати оставку, е онда би му дошли главе. Давали би му кроз 3 дана, свака два сата по један од оних прашака, о којима вели оглас „Нове Слободне Пресе" да су лековити од свачега, па би краљ сигурно четврти дан — умро. Ето тако је скован план у Старој Пазови, по коме је требао бити изведен атентат против краља Милана. А није дошло до атентата с тога, што је баш оном апотекару, који је требао дати салпетер за „грчку ватру", нестала та спепија, а док је он поручио из Пеште салпетера, донде је краљ Милан већ прошао и онуда и отишао у Београд. Е сад молим нек пресуле читаоци: „Зар није овај Стармалов извештај занимљивији и вештији од оног извештаја у Н. Сл. Преси. Ја мислим да јесте. — Од мене приповетка, а од бога здравље. 0.

Поздрав и порук, Ја сам чуо шта си рекла, Каз'о ми је братац мој. Кад је тако, нек је тако Ти си моја, ја сам твој. А да буде јошјаснији Овај поздрав, порук мој.

Ти си м о ј а н е с у ђ е н а, Несуђеник ја сам твој. А суђеник кад ти дође — Можда ће се звати Коћп Ја ћу онда вес'о бити, Веселији него он. И у здравље твоје маме Искапићу чаша пет, Благодаран вишњем богу Што јој нисам носто зет. „Онај зврндош".

Промућурна сна. Једна свекрва из Срема донесе својој снаји један суџук кад јој је први пут дошла у госте. Сна која ни пре ни после тога није видила то створење наложи ватру, мете у тепсију масти, а суџук на маст те поче пећи, да свекрву угости. Свекрва примети да сна нешто дуго у кујни шмрда па ће изићи да види шта ради, Кад она у К УЈ Н У> а сна стоји код банка па ложи ватру сва се запурила. Свекрва се наднесе над тепсију, и види да суџук плива на масти. А шта то радиш Јело ? Та ето печем мамо ? А јо жалосна, та то се не пече, ћерко! Па шта је то, мамо ? Та суџук. Е часни га крст потро, а ја мислим да је хурка, па час домећем масти, а час воде ал неће никако да цврчи. Ђ.

Досетљива жена. Један Чива био дужан своме комшији опет Чивутину приличну своту новаца. Што се већма приближавао дан враћања, тим је дужник све немирнији постајао. Кад већ и последњи дан куцну, не мож' чива ни да ј де од бриге. У вече легне, ал сна ни од корова, зло се адао у бригу, преврће се, стење, хуче, која и каква ту још сијасета није било. Жена му — да не дангуби отвори само једно око па гледи како јој се муж крха по памети, на послетку прогледи и на друго око, па рече: „а шта је теби што не снаваш?" А што ме питаш кад знаш да сутра треба „Леблу" да вратим дуг, а немам још ни половицу новца. Па причекаће он бога ти, то нек ти је нашања брига! Е чекаће канда већ чујем бат његови велики ногу. Знаш шта, упаде му жена у реч, иди ома па му кажи да му не можеш сутра никако вратити, понда ћеш скинути бригу с' врата. Шмили се учини доста пробитачан предлог женин, навуче — управо набаца на себе аљине, па хајд до кредитора, како дође под пенђер, а он куц! куц! Лебл "се одзове одмах, јер се баш у тај пар нробудио, па размишљао о сну што га је сањао; а баш могу вам казати и шта је сањао. Сања он да је