Стармали

"У 1Е31ово2л:е Оа-дзт ±О. октсбра 1333.

„Ста.р1»1а.лЕ:" издази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф. За Србију и другв крајвве: 10, — 5, — 2 1 1 3 динара иди Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јсваж Јовановић; Издаје штамаарија А. Пајевића у Новом Саду ругашиси св шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоу1е, ЛУјеп IX- РогсеНап^ааве, 56.) — Иретилата и све што се тиче администраццјв шиЈБе св штампарији А. ПајевиНа у Нов. Саду. — За огласе нлаКа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Морамо бити на опрезу и као мало намрштити се. Јер ако повичемо: ДОСТОЈИН! АКОИЈОС! могу се пријатељи наши у Буданешти тргнути и из петиних жила порадити да се избор не потврди. Маџарска РЕНУНЦИЈА. или боље речено Унција рена. Ти би правде, чедо моје; Правда није дарак свачи. Било т' право, било т' криво Ти си слабиј 1 — ми смо јачи. Ти се тужиш где те боли; То је дошло чак до Тисе. Ево на то одговора: Не боли те; — чини ти се. Ти набрајаш своје ране И режеш их у дуб суви. Други пут би можда чули, Али данас ми смо глуви. Превијаш се, — шта ко мари ! Сузе рониш, — шта нам стало! Ти с' девета наша брига, А ми твоје деветало. Ми свирамо наше ноте, А ти мораш играт' знати;

Ако не знаш, ено т Фалка, Он те уме изиграти. Јеси л чуо кадгод штогод 0 декрету пакрачкоме ? Ето видиш, то ј' одговор Нашег братства јаду твоме. То запамти, то утуби, Па се скруши, па се скљуси: Ко је јачи тај кобачи, Па сад знадеш на чему си. Али ако и нам кадгод Луч догори до ноката, Тад, дабогме — — ал на то се Сад не мисли. Егс^е^аиа!

Шетња по свету, XXX. После Мочарија ја држим, да је државни тужилац Бакош најправеднији и најпаметнији Мађар. То није вразна реч, већ је моје најдубље уверење. А ево и за што. Најпаметнији је за то, што је у оптуженом „Заставином" чланку пронашао и оно, што у том чланку не би нико ни са микросконом пронашао, те је говорио о 1848-мој години, о револуцији и о пансловенизму. А најправеднији је за то, што је оптуженом Јаши Томићу, кад се овај на такве страшне речи насмејао, једовито рекао: „Не смејте се, већ плачите, што је тако!" И заиста је плакати требало, што је један државни тужилац могао тако говорити. Требали су мараме из џепа извадити и горке сузе брисати и славни суд, и господа поротници, и оптужени, и сва публика. Уједаред се требала судница претворити у погреб или