Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 29. ЗА 1886.

227

П у с л и ц е. Берлински „Та^еМаМ" јавља, да је Бизмарк 188 центиметара висок. — Сад кад би нам још „Та^еМаМ" казао колико је Бвзкарк висок, кад стане Калнокију на рамена, онда би могли прорачунати коЛико је висок Калноки (без главе).

о. 0 нишкој скупштини само то знамо, да је укинула су д ско оделење уЛесковду. — Па и то је натрашке; јер више би се народ радовао, да је укинут Лесковац у судском (и полицајском) оделењу. Свака мера кад претера Нађе свога 1 ^ие§ега.

0 ° 0 . До сад се у Сегедину могла добити кућа за форинту, али није било форинте. Али има и томе лека, сад су се у Сегедину досетили па праве фо ринтаче (наравно лалте).

—. Кад сечовек »строжије изрази* Соколовићев посао није да поротницима преводи, него да их на зло наводи.

А. Гарашанова влада узајмила је од железничког друштва 12 иљада дуката. (Ситно пада, — а требало би много крупнијег падања).

0 Созонтијо, мој возљубљени Созонтијо, немој клонути духом, кисели су ногледи почетак слатке љубави ! Он сирома није то знао, он није имао стрпљења, а то га је и убило. Созонтија не знаде сам себи номоћи у тој љубави, те је дошао к' мени, да му савета дам. Заиста дивно чудо сви у Н., који несретно љубе долазе к' мени, да им ја дам савета, као да сам отворио официну за несретнољубеће, Ја у таковим приликама или неприликама, како се већ узме, кажем мојим слачајшим пациентима, да сам натуриста, и не разумем теорију, него само нракти г 1-у; кажем то и Созонтији, — ајак, не да се ни осолити; најпосле морао сам благообвезати се, да ћу га се нримити. ГГрво при таковим операцијама иштем да видим предмет залуђености. Он ми га покаже. „О Боже, ала је мршава!" возкликнем ја са мојим умилним гласом, што чворке плаши, „Је л' те?" возврати овај радосно, и возклимне со главоју, која је као мерица изгледала. И заиста Макрена је тако мршава била, да би је човек ноћу за аветињу држати морао, а ко се неје добро разумевао у природонису, тај би је зацело за паука држао, и то који баш сад мрежу прави, да ухвати медведа, хоћу рећи муву, и то муву — без главе „Је л' те, да је лепа моја Макрена ?" „Брло лепа!" возвратим ја.

О. Кажу да богослове сада за то брију, да се разликују од других ђака — и да се не разликују од глумаца.

Јаша и Гаша. Јаша. Како би се могли најлакше ослободити ове несретне колере што је завладала. Гаша. Најпречи би лек био, да г. Тиса изда „Дисциплинарна правила за колеру", те би она за цело побегла у Америку. * Јаша. Је ли добар знак, што је сабор сазван баш о сви свети? Гаша. Та добро је. Ми обично кажемо: „не моли се свецу, који не помаже", а кад су свп свети ту, ваљда ће бити међу њима и онај, који нама помаже, Јаша Какав је то лов био, на који је краљ Милан ишао код грофа Зичија ? Гаша. Но, па ваљда зечији лов? Јаша. Није зечији, него Зичији. Серавим.

Чудна ствар! Човек је баш смешна ствар, био младић, био стар; . . . што год жоИе, штотод жели, да постигне своје цели редко нуди судбина му, . , . . а што има. . . не треба му!!! Др. Казбулбуц. Он ми од радости ороси све лице са пољупцима својим. „Ала сам срећан и блажен!" продера се колико га грло доносило у радости. „Блажен си, блажен!" рекох ја, а у себи помислим „блажени ништи духом и т. д." Сад ми поче говорити, како је љуби, да никога тако искрено неје љубио, а да би разговор му више уплива имао, то је благоизволео рукама се — у жару љубавном по благоутробију тако тући, да сам испочегка држао, да ко иза наши леђи у добош добује. Рече ми да и она њега љуби, ал неће то пред другим показати. Само се вајка што до сада не могаше наћи прилике, да је пољуби, ту ме преклињаше са свима светима и несветима, да му нађем прилике за пољубац. Сирома Созонтија, њему је требала прилика за по, љубац, Он неје хтео љубав изјавити, него само пољубац, и то без компота и салате. 0 Созонтијо, ала си сметењак ! Ја незнам, где који људи велику цену полажу на пољубац. А шта је пољубац? Много за нешто, а мало за ништа. Шта је пољубац спрам лепог погледа ? Ништа. Пољубац се може и украсти, ал поглед — тај мора поклоњен бити. Дуго сам мислио, како ла му нађем прилике за нољубац. Чисто бих га ја сам пољубио, и то не једаред, већ десет пута, само да га се опростим. И гле сретне мисли