Стармали

228

„СТАРМАЛИ" БР. 29. ЗА 1886.

Нокне новости, „Дневне новости" могу се читати и по другим новинама.) = Кажу да је неки капетан у Брну недавно умрБО од радости, што је постао мајором. — Врло је добро дакде учивио синод, што није Радића изабрао за владпку, тиме му је можда зшвот избавио. * & : Протосинђел Радић пише се сада п р о п'о с и нђе л Радић. * * * = Кажу да је Герман казао некад Радићу: До к сам ја патријар, ти нећеш бити владика! — Сад човек чисто не зна. да ли да пожели Радићу да што скорије постане владиком. % % * = Радић је за сигурно држао, да ће му се, кад се вратп у Вршац, кадити као владици; но и заиста би га требало, кад дође у Вршац, ка]дпти, јер долази из окуженог места (Будапеште , где влада колера. * Јјс * : Опет се десио случај. да се синод баш онда држи, кад се Аца Зуб бави у Карловцима! Смичиклас

Питалице. п. ђе су сада они а н ђ е л и, што су отнали од бога ? О. Постали су а н ђ е л и ћ и, па кад не могу да напркоее богу. а они пркосе народу.

„Путује л' кадгод Макрена у М. ? к запитам га. „Готово сваке друге недеље, и данас ће тамо ићи) јер тамо јој је тетка једна." „Па ви несте никад с' њоме путовали? „Никад", рече блесасто. „А зашто?" „Нисам се сетио на то." Мазгове помислим у себи, а запитам га гласно : „У колико ће часова данас путовати?" „У четир." -Врло добро ! Бар не морате пропустити ни један школски чае." Ва тим се накашљем, — бадим се у односителну нозитуру, — ухватим Созонтија за дугме од капута и почнем говорити ово : „Мој љубезни Созонтије, кад се већ ради о пољупцу. то морате прибежишта наћи код велеума брзопарних пољубаца, који је на гвозденом путу између Н. и М.. Видите, тамо неје било потребно тунел градити, али велеум је то ипак учинио; а зашто ? — да да, прилике онимат који распитују саставе пољубаца. Влаку треба 50 секунада. док прође кроз тај тунел. Ви морате седети поред оне особе, којој је пољубно стање изјављено. Од 1—18. секунда почеће те се приправљати и ако би било какве препоне, те треба удаљити; од 18—30. секунде велеум пољубаца рашири своја крила, и направи такову помрчину, да ни прста пред очима не видиш, и то је доба, које се

п. За што браћа Солдатовићи некојим напредњацима одрезују носове? О. Да могу лакше п а с т и.

П. Шта је то а н е к с и ј а ? о. То је реч л а т и н с к а; — за то је у Босни и Херцеговини само ђекоји фратар разуме.

п. У каквом међусобном одношају стоје егзекуција и аетрономија. О. ђе егзекуција све побере, ту људи могу (од глади) звијезде бројати. П. У каквом одношају стоје грмљавина имода? О. Обе чисте. Грмљавина ч и сти ваздух, а мода ч и с т и џепове. Новко испод Нлека.

За један часак радости, . . , „За један часак радости," песма једна учи, „хиљаду дана жалости," млогог ће да мучи. Ја се слажем потпуно што нам песма даје, само ако „часак " тај. . . целог века траје !!! Др. Назбулбуц.

не сме пропустити ; то је доба пољупца — једнога, два или три ; — и још вам остају 20 секунад^ да се од ње удаљите и тако наместите, као да вам се није никакав малер догодио." Созонтија био је срећан, — он ме је сада сматрао за најпаметнијег човека у целој Угарској. Он ће хтети,он ће смети, он ће је пољубити. Ох, да лепи планова, напред ће локомотив звиждати, остраг ће сунце сјати, а он ће између тога њу пољубити. Али! — проклето „али !" Богови су завидљиви; а судбина, планови су меурови, али се често појављује у виду јарца. Зли духови имају један засебан вагон, који привежу онде, где се састало мило и драго, да се нађу у згодном тренутку, да начине хец, да им науде, да им напркосе, да им се наругају. Но Созонтија није ни сањао о могућноети таког изласка. Он се само чудио, од куда је мени такав диван план наум пао. Кажем му, да ни један љубавни научењак неје с' неба пао, него да мора врло много учити и практицирати. „Дакле у четир сата видићемо се на колодвору", рекнем Созонтији при растанку. „Зацело", викне и одскакута преко степеница, да је све грмело А1еа јас!а ез4 ! (СвршиЕе се.)