Стармали

„СТАРМАЈШ« БР. 29. ЗА 1ббб.

229

. Малери с народним пословицама. (Нека се бар други узму на ум.) Свс хвале људи те наше народне пословице и веле, како су то мудре изреке, народна филозофија. Но што се мене тиче ја сам некако несретан у упочгреби тих пословица. Увек су ми на језику, а кад коју гдегод изрекнем, а ја видим да би боље било да еам ћутао. Толико пута сам већ наседао с њима! А не могу да се одучим, него их чисто и нехотице употребљујем у разговору почешће, но обично тако неумесно, да се после и сам морам да једим. Тако сам био једанпут у Вацу, да посетим једног затвореног пријатеља. Било је то у преском затвору, Ту је било њих више, а ја се зачудих колико их има — све сами опозицијонари — и руковавши се с њима рекох: = До године вас и више било! Та је пословица умесна кад се каквој породици зажели, да их до године и више буде, т. ј. да се које роди или доведе новаснаха и т. д., ал не у аришту. Једном дођем једноме честитоме занатлији, ћур■чији, који је баш чинио коже. = Ко шта чини, све сам себи! — Бре шта ви то ту говорите? Ја ове коже, што их чиним желим да продам другоме, а не желим да ми остану на врату. Ја се тргнем на ово, но било је већ изушћено, те бадава сад шеврдати. Дођем у једну отмену породицу. Синчић ми покаже нову вијолину. што му је мати купила за божић. :== Гле, гле (рећи ћу ја) поновио си се! Колико жица, толико годиница! — Шта ? упашће на то мати детиња ; дакле ви моме детету желите да живи само још ч е т и р и г одине, јер четири жице има на вијолини. Ја се угризем за језик и сетим се, да се она пословица важе ономе, ко је први пут обукао нове хаљине, јер у хаљинама има хиљадама жица. Један велики господин тужио ми се, како се два политична листа свађају, а све у свађи тој својој употребљују сваки час име тога великог господина. Ја ћу на то: = Та да, тешко магарцу, кад се преко њега чобани туку. Господин се тај намргоди, благослови ме левом шапом и оде из собе као опарен. Опет малер! Једна ми се госпа потужи једном, како Је била у неком друштву, које јој се јако допало, те, велИ) чисто није умела да се нађе. Мени истрчи пословица: = Нашла се свиња где није била! Вечита мржња од стране те госпе била ми је .награда за моје тако тачно познавање народних поеловица. Један од оних попова, што су писали недавно оне неке посланице, изјаве. шта ли су, приповедаше ми, да је заишао да купи потписе у обрану неког великог, великачког господина с брадом.

= Беспослен поп и јариће крсти! приметим му ја. Ономад се састадох с Емилијаном Радићем на пароброду. Он ми међу осталим рече, да му није ни мало жао, што није изабран за владику. = Кисело грожђе! рекох и не утекох. Неки ћелави бирач гласао је по неком избору за владиног кандидата. = Куд сви Турци, тамо и ћелави Муја! рекох му ја, кад сам се с њим састао. Неки богаташ ми ономад примети, да он неће ништа да приложи на народно позориште, ако се буде зидало. = Без једног Циганина може да буде вашар! Конфуцијус.

Ода гуску. Та ко теби неби попевао песме За Србина тај се више држат' несме Јер батаци твоји у „перкелту" красном У добро скуваном' у фином, у масном Били су ванредни, да се лечиш болан С тога сам ја данас теби певат' вољан. Јер сам сад доколан. Ко калуђер смеран — смирен као ђаво Који даје сваком — и Туркосу — нраво Па нећу ни теби да учиним криво — А знам да о „оди није никад сниво' Те и теби певам громовито гласво Док м је још грло од масноће јасно После биће касно. Карабатак беше немож' друкчи бити Та за њим се вино добро дало пити Бело вино, црно каква није било За „папреним" увек, увек с' добро пило Бе тражисмо никад да пијемо воде За то ево гуску ја сам спево оде Ко мастан нам оде. Ђил-баба.

Казбулбуциаде. Моје доброћудности ваљда нигде нема. Најгорем мом душманину одобрио би, да ми — завиди, што сам тако срећан. Кад-кад сам такве ћуди, да би сав свет притискао снажно на груди ; особито моје непријатеље, све би им пуцале кости.') Док сам био млађи, могао ми је стомак сваритч и кам ње, а данас ми је тако ослабио, да свари само оно, што иоједем и аоттјем. Никад ништа неби било од мене, да ме мој покојни учитељ није толико батинао. Бог му зато на оном свету устостручио то, што сам му ја остао дужан. Шта имам од тога, што имам онолико, колико ми треба, кад ми више треба, него што имам ?! Још од детињства опажало се, да у мени има арав-