Стармали

230

„СТАРЈИАДИ" БР. 29. ЗА 1886.

дољубља ! Нека ми ко докаже, да сам кадгод учинио себи меараво иди криво. Несретна љубав (по моме схваћању) није ништа друго, до, кад се човек смртно заљуби у неку женску, која му је до зла Ђога мрска. По некад ме спопадну тужне мисли, па са погледом на овај хрђави свет рекнем сам себи : каква су времена, •— боље је и живити, него умрети! Кад ми когод стане на жуљ, па брже боље моли за опроштење, то ме јако наљути, јер онда му немогу казати, што ми је већ на језику стајало. Док си ожењен, можеш са 600 фор. леио живити, али чим ступиш у коло не ожењених, одма ти треба двапута толико. Мислим да је то леао од мене, кад ја пријатељу моме отворим своје срце, али ако он тражи, да му отворим и буђелар, онда ме може створити за час крвним својим неиријатељем. Баш је човек загонетна ствар ; за тшш час може сам себи одузети част, па и живот, — али нос сам себи одгристи, неможе никад. Ја не завидим Ротшилду ни мало на његовом богатетву, — само да су ми његови новцн! Што је мене лако задовољити, то више не роди! Ономад ми стаде један дебели касапин баш на жуљ, одма ми је било доста! Не знам, који ми се враг на мени тако доаада, да сам себе тако волим, мислим, да неби без мене могао никако ни живити! Ала је надувен тај наш кућни газда; кад га човек на путу не иоздрави, држи испод свога достојанства да се захвали. Да је која женска имала ту срећу, за мене поћи, ја би је први дан посаветовао, да не буде љубоморна, јер таку ирете/ ану љубав не трпим ; али она да се не шали иа да не буде љубоморна, јер таку равнодушност не би могао ни пошто еносити! Жалосно је то, шго имам од чега ирилично да живим, да сам којом срећом сирома, ја би се отимао, да будем ботат, па би сад имао грдар капитал. Ја зацело немам то срце, да моме пријатељу не би у нужди са новцем у помоћи притекао, само не треба да ми дође кад сам добре воље, јер то би ме могло тако разљутити, да му не би ништа дао ; — а кад би случајно дошао, кад сам хрђаво расиоложен, онда би га могао јот и гороиадно избрусити. Скупио Др. Казбулбуц.

Савети — по „В. 1«° Ако оћеш мирно и слатко да спаваш иди у Пешту на сабор, кад Тиса говори о народном бдагостању. * Боље бити срнски еовинар, но вдасниккуће у — Сегедину. * Ако оћеш истину да чујеш, иди тамо где вла-

дин посланик даје рачун бирачима о раду, и иди у позориште где глумице говоре о верности и — моралу. * Ако оћеш да гладуј еш, буди народни учитељ. * Ако оћеш да читаш „по уз дан е" и „истинит е* вести, читај какве пештанске и бечке (чивутске) новине. Из њи можеш шта више дознати; шта ће бити у годину дана у напред. Мрђен 0. Чекање, „Време никад не стоји, нит' на тебе чека," рекла сека нека ; „а ја јадна чека ето пола века на каквог човека!" Др. Назбулбуц. От. Бановачка екромност. Одбор Ст. бановачки, који је 1884 г. приредио беседу у корист подизања Бранкова споменика, закључио је: рачуне после тридесет година јавно положити и издати, пошто су и кости неумрлог бранка на пренос толико чекале. н. н.

Усамљен. Без љубави који живи, који не зна шта је брак, никад неће сре!ан бити, туге ће га гонит' мрак. . . као мене! Неће знати за вссеље. не, шта вреди веран друг, неће знати радост шта је, не, шта породичан круг, . . . као ја! С тога жури брате мили, ускори још док си млад, док ти крвца бујно тече, док те није стего јад. . . као мене! Др. Казбулбуц. Досетке и наивности из дечијег света, Моја мала Драгиња, која имађаше конштак на леђма, беше — чедо моје — веома разборито девојче, само се врло бојала смрти; и кад је прошао спровод нашим сокаком, увек је побегла с прозора. Једном ће мајци рећи: — Бидиш мајко, како сам ја слаба, па нећеш нигда да ми „куваш" печења да се мало угојим (ма да је често добијала печења) а ево каже Стана (ћерка комшијина) да ћу умрети! — Нећеш голубице моја, теби ће Бога помоћи, па ћеш оздравити; охрабри ју мајка.