Стармали
„СТАРМАЛИ" БР. 30. ЗА 1886.
239
иели „види се знатна цромена и у рачунима, које исплаћујемо гостионичару." У суботу је било седнице, те је и света било више. Галерије су биле пуне, па су често биле и немирне. Герман је дуго звонио да се умири слушалачка публика. Једно се мора признати, да је том приликом Герман врло лепо звонио, иа за то ама право онај брат Сремац, који ми је дошапнуо : „ 3 а звонара би био добар, за патријара немани изгледа." Па бога ми било би и по Германа боље да је звонар, бар би другима звонио, а овако ће као „патријар" напослетку сам себи одзвонити. После седнице, срелисмо даљску депутацију којој је Герман показао врата и одмерио нешто. Па лепо кад Герман и мерити зна. Само нека пази, да се и њему не о д м е р и исгом мером. У понедељак је била најбурнија и последња седница. Герман је био црвен као паприка, па када му посланици нехтедоше дати одлуку, он прекине седнецу, па личи из седнице. Кад му је Паја Јовановић довикнуо „Да имате мрве родољубља и поштења неби седели овде," а ђура Цвејић : „Срам: вас било!" Герман је начинио таке кораке, е сам мислио да ће Герман у оној јарости отићи у недођин. Посланици нису требали викати »Напоље! Напоље! а кад се он и онако брзо створио — напољу. Кам среће да се никад и не врати у саборницу, из које је као осрамоћена кукавица п о б е г а о. За њим неби зажалио нико па ни онај ћурак, који се уписао у друштво црвене кресте. Ив.
Има и оваких појета; Мастило ми густо, Не може да пише А песама било би К'о из неба кише! Шта ћу, боже, јако? Певао бих, пис'о! К'о за пакост: баш сада Севнула ми мис'о! „А ти доли мастилу „Мало црна вина!" Рече моја шаљива, Већ покојна стрина. „„Каква вина, стрина! „„Убила те тама! „Волим капљу вина „„Нег ардов песама!"" Накрајкућин. Бубнуотека. „Сарајевски Лист" у своме 132. броју јавља да у Сарајвву још влада крзамак (богиње), — но са повољним успехом. Р®- Ј о! Л се могу добити сви бројеви"^
Одговори уреднишва. М. у Панчево. Случајно је изостало. А сад волемо што није изишло. Разабрали смо и вицимо да није све тако како нам ви нашарасте. Кв—ћу. Пристајемо на то што рекосте — да ништа више не шаљете за „Стармали," док вам се не штамаа оно дојакошње. Снајица. Вратићемо вам хумореску начичкану са нашим приметбама. На такав се посао тешко накањујемо, ал ваш саставак то заслужује. Одговори Адзугинистрације, Књижари Л.. Брашована, Вршац. Ми сваком лист шаљемо чим из штампе изиђе, а не тек пос^е 5—6 дана. „Стармали" излази три пута месечно, а не стоји нигде да баш мора у означени дан изићи. Тек нико неће бити оштећен. Разне су околности криве те не може лист да веже своје излажење за исвестан дан. Новије књиге припослате уредништву на приказ. Удатба Беатрице. Роман од Хуга Конвеја. Преве Милан Петровић. Пздање српске књижаре браће М. По повића у Н. Саду. 1887. Цена 10 новч. Годишљак, велики српски народни илустровани календар за просту годину 1887. Година 36. Уређује А. Сандић Пздање браће М. Поповића У Новом Саду. Цена је са уметнутим листовима за приход и расход 35 новчића. Живот Венијамина франклина. (6. свеска књига за народ из задужб. П. Коњевића). Написао Андр.М. Матић гимн. професор, у Н. Саду штамп. А Пајевића. Цена 10 вовч. Слободијада. Епски спев у 10 пјесама владике Црногорског П. Петровића Његоша, издање срп. књижаре браће М. Позовића у Н. Саду 1886. Цена 70. новч. Одговор „Заставином" Рахметовићу. Написао Светоје. (Прештампано из „Јавора"). у Н. Саду 1886. Штампарија А. Пајевића.
5Ж"- ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ИЗИЋИ ЋЕ: "М „ОРАО" ВЕ1ИКИ ИЈУСТРОВАВИ КА.1ВВДАР 34 1887- ГОДИНУ, који је богато урешен најновијим и најлепшим сдикама уз најодабранији и разноврстан садржај, као и досад што је доносио. Ми смо се потрудили да овај највећи буде и за 1887. год. најбољи, најлепши и по томе најјефтинији српски календар, као што је то и до сада вазда бивао, што ће у осталом за кратко време сам „ОРАО" најбоље потврдити, а ми ово само међутим укратко јављамо поштованој публици и нашим дојакошњим комисијонарима, молећи их нека се изволе унапред пријавити колико којег календара да им пошљемо. СЛ?- „Царић" мали календар са сликама за 1887. изашао је из штампе и може се добити по 20 новч. На више дајемо га за, 12 новч. комад. ШТАМПАРИЈА А ПАЈЕВИЋА у Н. САДУ издавалац »Орла" и „Царића." 'тармалога" од почетка до данас. "Шв