Стармали

~!Е7" Иовозхле Оа,дзг ±0„ н:овембра 1333.

„Стармаш" излази трииут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и цруге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / 3 динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; Издаје штамаарија А. Пајевићау Новом Саду рукоииси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, Л\'ј<■ п IX РогсеПалкааае, 5(>.( — Еретплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. НајевиКа у Нов. Саду. — За огласе плаКа се 6 повч. од реда, слова као што су ова и сваки пуг 30 новч. за жиг.

Црни барјак. Црн је барјак у Беломе граду. Шта то значи, милом богу хвала? То не значи ни мање ни више, Већ да ј' пакосг мегдан одржала. Пакост јача од мирнога труда; (Јтраст се дигла до врхунца свога; Самовоља коси и обара Нема више друштва ученога. Што се мршти Михајлова сенка Жалећ' дело својих жртав' дивни, На ото се не обзиру бесни, На ото се не обзиру кивни.

Пада воћка тешко однегана, Тако плодна, тако одабрана, А тпесдесетичетир гласника Зајецаше на толико страна. А дипломе ученога друштва, Златописи трудбености младе, Сад су пале, сад су додотлале Да се од њих фидибуси граде. Ко разуме, тога мори туга Гледећ' како злоћа мети снеши; Мори туга сваког српског друга — Само један Абердар се смеши. Не, још неки на ту с' бруку смеше, И око им гесело се е,аји, Јер њихове сад акције скачу Тп радбсни, то су — полицаји.

Сад ће с' питат' ко је њима мио, Питаће се за ког о н и маре, Њихно мњење биће меродавно И створиће — академичаре. Јест', ствара ће академичаре, Привезане за годишње даре. Јест', ствар; ће академичаре — Ил управо : нове Абердаре. <3 Шетња по свету, XXXIII.

Читао сам у једном листу хрватском, да је хрватски посланик Анта Старчевић питао бана Хедерварија, шта ће меродавни аустро-угарски кругови радити. ако која европска сила затражи, да АустроУгарска иопразни Босну и Херцеговину. На то је бан одговорио, да такво питање и не спада у делокруг хрватског сабора, па с тога на исто неће ни одговорити. По том се види, да хрватски бан нема у себи ни мрве досетљивости. Да је иоле досетљив, он би отприлике овако укратко одговорио : „Никоја сила не може Аустро-Угарску позвати, да испразни Босну и Херцеговину, јер она то непрестано практикује, т. ј. непрестапо празпи Босну и Херцеговину." Такав би одговор поразио Старчевића, а Срби посланици би одушевљено поздравили бана и дуго би му пљескали. Једино би ђурковић незадовољан био, јер њега је на друкчије одговоре навикао Герман, кад је оно дочекао даљску депутацију. „Хеј Германе, Германе, —неби ту познату песму почео певати, већ би тако завапио ђурковић — та нема те колико цар земље држи! Твоја света десница вреди много више од банових уста. Што ти десницом можеш, то бан никад устима не може."