Стармали

258

„ СТАРМАДИ" БР. 33. ЗА 1886.

још тежа, јер петнаест фуната тежи само мозак а сад где је коса, брада, кости и месо? Но можда ко неће веровати, да је Радићев мозак тако тежак. А за што не би био? Има и других чуда на свету, па за што не би и то чудо истинито било? Ето ја сам пре неки дан од једног пријатеља из Аде добио ово писмо: „Препоручујем вам ађански купус. Нигде нема таквог купуса, као у Ади код нашег гробара. Његов купус треба само купити и усећи, па више ништа није нужно, јер је био готов оправљен. Било је у њему и меса, и сланине, и соли и већ је био запржен готов, па за то је ваљда и тако скуп, две главице два форинта. Нико с тога није хтео од њега купити купус, само се други тутор усудио, да купи две главице, а матио је два форинта, али је за то и нагазио тројку. Сад препоручује сваком гробарев купус, па то ето и ја чиним." Ето дакле, кад може ађански купус да је тако чудноват, те да има у њему и меса и сланине, и соли, и да је готов запржен — за што не би онда и Радићева глава чудновата била ? Оно, разлике ипак има, јер од 'ађанског купуса може се са две главице нагазити тројка, а од Радићеве главе тешко да и он сам има какве хасне. По закону асоцијације идеја морао сам се од мах сетити на купус, чим је реч била о Радићевој глави, али манимо се и купуса и Радићеве главе, па да видимо, шта раде најновији европски „вавдрокаши", т. ј. бугарска депутација. Поред луде главе страдају ноге вели наша пословица, па се иста обистинила и на Бугарима. Сад иду и траже помоћи од оних, који „у Абдул Кериму носили сабљу и кош су од= лучно противни били, да се Бугари ослободе од Тув№Д1Ш55Н1Г Изненадна посета у једној школи. (Рецимо да је бнло пре сто година — али биће нешто мање). У ч и т ељ. Дакле сад ћемо се молити Богу, устајте! Пазите на команду: један два, три Кад свршише молитву, узе учитељ записник и прозива све редом. На броју нема Жапчевића, Кепула и Пуцула. А гди су та три ниткова ? запита учитељ. Деца слежу рамени. Тко зна гди је кућа Жапчевићева ? А Кепулова и Пуцулова ? Керчевић диже руку. Но, иди тамо и кажи, да се таки вуку у школу. Керчевић оде, и за кратко време враћа се са закашњенима. А гди сте вас тројица до сад? Молимо господине мени није дао отац, каже рано је још, промуца Жапчевић. Да, да, мислиш, то ће ти помоћи, бићеш честит као што ти је и отац; он је крао црквене свеће кад је био тутор, а ти ћеш коње, — држи! Керл један. Жапчевић нође на место, а учитељ га за уши, и покаже му прстом место да клечи. А гди си ти шпормајсгору досад? запита Кепула.

рака. Сад им кличу „живели" они, који су пљеокали. кад су оно башибозуци ка-апили Бугаре и њихове жене и њихову децу. Пошли су у „вандровку", а читав ће им пут залудан бити. С тога и рекох, да поред луде главе страдају ноге Да су лепо седили код куће, те да се окану сваког ћоравог посла, па никад лепше и боље по Бугарску и по Бугаре. Е али њима је до „ваидровке" и до шетње. Па нека их. Увериће се, да ће свуда добити — шипак. Дакле неће се моћи потужити, да. нису добили ништа. Само рад тога нису се морали кретати у „вандровку" на далеки пут. То су могли добити и код куће. Милисав.

У ш т и п ц и. До сад је увек трубила сржка влада да се куј атептати против краља Милава. Сад, кад ово дану донеше пештанске новиве вест да се спремао атентата београдска влада вели : Није исгина.

0 свећењу водице. У „Гласу Народа" бр. 14. читамо ову песму, која се тиче неких (ваљда не баш свију свешгеника"): Кад сирому водицу освети „Свјати Боже", што год брже може. Ал кад види на асталу банку, „Свјати Боже" по сваком буџаку. Не смемо противсловити, јер је уредник „Гл. Н." и сам свештеник, пак ваљда најбоље зна како бива.

Молим господине товарио сам с' оцем ђубре на сонице. Да да, твој отац тврдица, жао му је да ти даде крајцару на шк. календар, јел ? држи! Па и Кепул прими „достојнују част", и оде да клечи. А шта је с' тобом Пуцул ? Пуцула већ вата грозница, па мери дужину и дебљину морсковаче. Мене је, молим господине, мати. . . Доста, доста, знам ; да ти је мати честита, досад би се удала, држи! Извуче и ов, и оде код остали, а учитељ му помогне одостраг гурнувши га, умало што му врат не спаде. Док је овај суд трајао - избије девеги час. Сад ће мо цриступити к' читању; извадите читанке, — ал на команду: један, два, три. Нађите отсек фтори бр : 27. — Читај ти Шуганеровићу! Шуганеровић поче : Неки гавран украде комад сира, и сједне на висо Ти, Бумбаровић ниткове један, шта шапућеш са Туткалићем ? На поље! држи! Тако, сад иди, па шапући опет. Читај даље ! „Шуганеровић" наставља • „ком дрвету да једе. На мах га спази лисица, довуче се под дрво, и стане хвалити гаврааа. Гавран} се та хвала тако донад Који то зева ? А ти си Чанколизић, оди на поље! Цела ти фамилија не ваља, па одкуда ћеш ти бити као што треба; лези! Учитељ поче кукавног „Чанколизића" мазати као коња, сав се умацуро од плача.