Стармали

„СТАРМАЛИ^МЗР. 33. ЗА 1886.

259

№з , Ћира. Јеси ли чуо шта пише гЈ&Ш® поп Панта о пок. Јов. Суботићу ? Спира А шга ? Ћира. Вели в да није умро, л/јЖ> 1уЕ1 живог би га саранили. \Шн Спира. Е гле молимте, како С У се са Д неки попови провредШН^ ШтШ г ни ли. А ми знамо да неки попови 1 нису хтели ни мртве да сахране, док јор ~\ з ие виде ^ на 0СтаЛ у банку".

Ћира. Јеси ли чуо да је скуменски патријар Јоаким четврти дао оставку ? Спира- Чуо сам. Па ко ће сад доћи на његово место ? Ћира. Веле да ће доћи Јоаким трећи. Спира- Та то оада иде натрашке. Ћира. Тако се и мени чини. Ал сад ваљда сви атријари морају да иду натрашке,

Ћира. Шта велиш ти, Спиро, на тај нов порез, који ће морати плаћати незкењени. Спира Не знам, можда је то и паметно. Ал ја би знао нешто још паметније. Ђира. Но, па порез на нерођене. Ти треба да плаћају највише непосредна пореза, јер су се лукаво и вешто извукли од плаћања свију посредних пореза.

Читај даље ти Мућковићу ! „Мућковић" не зна ди је стао „Шуганеровић." А, мајсторе, ту си, тако ти пазиш ? ! Оди лези! Кад га поче поливати оном трском, дере се кукавни „Мућковић", мислиш да га жигошу. Даље ти, Цуикалић! Не зна ни он дије стао ,Шуганеровић." Оди 'вамо, лези! „Цуикалић" стиско зубе па ии да гласка од себе даде, само гребе од муке патос под собом А керл један, и овде си још јогунаст, јел ? Па поче још живље мазати, марш тамо, па клечи. Продужи ти Депало, даље ! „Депало" колико га грло нодноси поче : „не, пак поче од милине гакати. НТта тај Швићкалић тамо цуња по скамији ? Изиђи на поље! Молим, господине, ја знам ди је, па поче: „Тек што отвори кљун, ..... Не питам те даље, само ходи на поље, јер и онако имам на твог стрица „пик". „Швићкалић" се чини и невешт, те настави ко здрав читав даље: „испаде му сир.... ћути, ферфлухтер керл, па на поље. „Швићкалић" неће на поље. Дед га ти, Чизмићу, за косу, а ти ,Депало" за ноге, па га извуците. Овима није требало дваред рећи, спопадоше га и извукоше га, а на заповест и повалише. а учитељ по њему као пинтер по старом бурету. Док су га тако припушавали, други од смеја дигли школу на главу. Сад га пустите; а, доћеш ти мени још на

П у с л и ц е, Л. Неки људи умиру од атентата, а неки опет живе од (разглашавања) атентата. — Чудна времена! —|—. Даклем најновија жупанијска седница у Вуковару уиротоколирана је, не као до сада ћирилицом, него латиницом. То је сигурно за то, што су по г. поджупана шиљали депутацију.

©. У Нишу излазе новине под именом 3 Р А К (сигурно виделов). Али кад се поштанска марка случајно прилепи на прво слово тога наслова, онда тек исте новине добију име, које заслужују.

□ . До сада су репате звезде предвозвештавале рат. А сад то чине репетаче пушке. (Штета што се тако изменило, јер репате звезде биле су много јефтиније,) »з. 3 и м а се баш не шали. И краљ Милан з еб е, да га Црногорци не украду. (Ваљда ће му на пролеће бити мало топлије.)

#. Ала би то био иберашунг за Јашу Томића. кад се из Ваца врати, а међу тим се Бекић (наравно под туђом образином, — јер своје нема) оиет увукао у „Заставу*. Рецте Лази Нека пази Ео кроз деру улази.

руку данас! моли се богу што мало гледим кроз прсте комшији Шодрову за љубав, а друкчије би ти добио ! Дед ти, Крезубићу, читај даље! Крезубић настави. „Тек што отвори кљун, — испаде му сир, . . , Зевало Кубурић, Звснцош и Клуподерин — овамо на поље! Ја сам казао, да није слободно по сокаци зазјавати и зепсти а ви сте на материце, као шго сам из поузданог извора дознао — чак до М—ске унке на соница се возили. Молим господине ја нисам; нисам ни ја, молим ; ни ја; ни ја; као из једног грла почеше сви. Мајмунић сведочи да јесте. Један за другим лежу ( а кад који устане чешкајући се одлази на место. Читај даље Штипало! Овај поче муцати: сп, спо, споп, спопаде . . • видиш како те је онај господин у млађем разреду научио, е ал њему нема суда; његов је председник, његов одбор и сви; на поље! Штипало поче у напред слинити, ал помоћи нема. Настави ти Калабурић даље, па мало побрже, јер нећемо данас бити готови, а предмета још сијасет !!! Калабурић настави: „лакомо и прогута ; а лудог гаврана. . . Збиља јуче сам се сетио, оди ти, Биберићу, на поље! Ниси летос о испиту знао да кажеш, колики је ваздушни притисак једне површине човечијег тела. Молим, господине, сад знам, проговори кроз плач Биберић. Знао, не знао напоље! па оцепи и њему од ока. Сад погледи на сат. Гледај хуле једне, колико ме задржаше, — већ пол дванајстП"