Стармали

260

„СТАРМАЛИ" БР. 33. ЗА 1886.

)(. Србија троши трећину СЕОга прихода на војску (дамем редативно више него и сама Русија). Ако је за Коеово, д о с т а ј е. Ако је за Сливницу. много ј е. Ако је-за напредњачке џепове, мало је,

х. У целом свету излази 34.700 новина. — Сад представите себи колико ту има л а ж и и колико • в е р е(сије). — . Има у шајк. батаљону неко село, које се доникде звало „Тиса Калман фалва". Но или се село застидело свога патрона, ил се патрон застидео села — елем селу су име променули. Сад се зове ,Т и т е л-Г р а х о в а ј и Телеп". (Те лепоте у свој Босни нема.)

Ђука . Слушам у Пештанским новинама има, да су неки хтели у0јЖЛЈџ да убију краља Милана, и да је јјрш 4Шт |р1 Ц мећу тима одавде из Новог Сада ^ ГРУ.1 И ^ (Јота.) Зашто би тај био против краља Милана. Шука . Е зашто. Његов друг Стева Павловић добио је недавно од краља орден Св. Саве, па ваљда мисли Јота, да није ни он гори Србин од Павловића. Ђука. „Ако се зато срди, право се срди."

Са луфтбалопа. II. Јутрос рано, ма да је био ваздух магловит и мутан ка^ј Оно Стеве Павловића нојмови о журналистиХајде ти Награјисало заврши већ једном! Награјисало се накашље, пљуне па онда заврши: „изсмеје.' Сад ће нам то све лепо приповедити Цицварић. Док се Цицварић домишљао, Заглаисало диже руку. Хајд ти дакле говори! • Он је читао, онај, онај како је гавран. онај, — . . .. Шта се тај Малаљугић тамо врпољи ? оди овамо! Молим господине, Брзоногић појео моју лепињу. Хм, видиш ти њега, баш је он спао на твоју лепињу, има његов отац више, него ваше обадве куће, јер није карташ ни пијаница ко твој отац; држи ! Мамаљугић пружи руку, те у који мах учитељ да замане морсковачом, у тај мах неко : куц! куц! Херајн! повиче учитељ. Врата се отворе, унутра ступи човек повиша узраста, црвене браде, поклони се, и пружи учитељу руку. Да и не спомињем да су га деца са „добро дошли' поздравила Јасам Н. Н, школ. надзорник. Учитељ скине „комотмицу" и усплахирено рече: особито се радујем, дошли сте да ми школу визитирате, јелте ? Е баш ми је мило. Изволите, седите! СврпшНе се.)

чком моралу, дигнем се ја на моме луфтбалопу тако високо, да ме ни ђурковић својим носом не би могао додирнути, пак сам шествовао тихо по ваздуху премишљајући о бесмртију душе и о Чурушвом св. Јовану, који има на левој нози ш е с т прстију. Штудирао сам на коју страну да се пустим и над коју варош да се наднесем. Над Будапешту пет : хаћаА, јер ако ме опа(или цупа)зи полиција, може помислити, да сам какав дефрауданат, па да сам се са касом заједно нодигао 7 ваздух, па би јамачно пушкама горе желећи да бар једанпут у свом (и у девегнаестом) веку и она (т. ј. будапештанска полиција) дефрауданта ког ухвати. Над Карловце, <1еМо не нагињем, јер би ме могао опазити арх. синод, па како је о-скудица у кандидатима за влади-ковање, а видећи ме како сам се узди гнуо над свима земаљским створима, даклем и над народним сабором, тоби још могао доћи у уни- и ре-версалну неприлику да ме изберу за владику. А шта бих ја тужан са женама и дететом — хоћу рећи са женом и децом, кад ти нису научени на толике годишње приходе; нити су се икада возили на четири коња, — као што свети канони архијерејима е а л а ж у. Да ли Д0 се врнем Кикинди ? — Е, али у Кикинди излази „Садашњост", а она тврди, да је сад опет Бекић постао дописником „Заставиним", а ја опег то не могу веровати ни онда баш кад би се и прошлост и садашњост и будућност у једн) персону слили и на главу стали. Но кад би ми се то ипак доказало, могао би од чуда и покора у несвест пасти, а то би ми (са висиее ове) могло здрављу шкодити. Над Загреб не смем, јер ту би могао запети за ону ваздупшу кулу, на којој пише девиза: „Бог и Хрвати", — а ја данаске не би волео запињати ни о шта што је хрватско, као год што се једим кад Хрвати запну о оно што је српско. Ја би волео да еам стари бог (ал не онај нови бог, који је компањон само са Хрватима), да нам, велим, стари бог, и једнима и другима даде разум. и то брз разум, — а за невољу макар био и с п о разум Само да се већ једаред видимо ч у једном колу, које би заиграло по нашој, а не по пештанској ноти. Да ли да идем у Бршац? — Ко би још тамо ишао, кад ено људи се одричу и владичанске митре, само да не би морали дисати ваздух, који је Емилијана Радића напојио (дакле онај дворски ваздух). Добро, добро, а да куда ћу дакле? Ваљда тек нећу овако висити у ваздуху, као српске пародне жеље, или као шунка у оџаку! Најпосле се решим, одврнем шрафове, отворим вентиле, запалим шпиритус, удесим штрањге и после дугог и брзог пловљења кроз ваздух стигнем сретно над Нови Сад, и то се нађох баш над оном кућом, где роде имају своје гњездо на оџаку. Нови Сад ми се јако допао из ове тичије перспективе. Сокаци калдрмисани све самим новим календарима; нарочито је лепо видети где су календари „Ружице" посуте свуда по тротоарима те ови миришу као ђулистан; календари „Ласте" најбрже су распро-