Стармали

„СТАРМАЈМ" БР. 33. ЗА 1886.

261

дани, јер су л а с т е тице селице, те се одселиле одавде и отишле бог зна куд у свет; улице су новосадске осветљене чланком „петролеум као лек", у којем се доказује да је нетролеј сигуран лек о д колере и од скоро свију других болести, што доктори до сада нису ни сневали, него су те болести за опасне држали; — куће новосадске као да су иокривене „нашим Добом", те се све партаје туже да им прокисава, јер су уводни чланци врло водени, па пропуштају воду, не само на таван и у собе, него чак и у бирташке подруме. — Опазио сам са оне висине и уредника „Нашег Доба" ; баш је утрчао био у неку пукотину између две стене (чини ми се да га је вијала нека рода а ми знамо, да он није родо-љубив). Куће су у Новом Саду доста лепе (за то се ваљда тако поносе и т у ђ е), прагови на књижарама и у уредништвима нису ни мало изобијани; и иначе је благодет у овој вароши, н. пр. порезно звање има само једно једино (каткад јеиједито) а бирцуза има сијасет божији, па куд ћеш боље по грађане! Кожодер има само један, а адвоката преко четрдесет; гробља има само 3—4, а лечника скоро двадесет (дакле по један лечник иде на два адвоката, ал ови су за то све гојазнији и руменији ехсерЉ ехципијеп<3.18); чиновника имају Новосађани до душе доста, али чаша пива куд и камо Бише; нроменада је једна, али велочипедиста има доста, који су окупирали а скоро већ и анектирали ову, тако мирну тери-тори-ју. Кад сам се нагледао Новога Сада пустим пару из луфбалона, побацам доле све штрањге са ленгерима и ови се закаче о неке гомиле ђубрета, што су намештене по улицама (да пркосе колери) и тако се зауставим на сред п и ј а ц е новосадске. Мађарски знам нешто натуцати (јер и мене су се учитељи н ат у к л и док сам то научио), те тако добијем ећед., уасзог-у и зга1аз у кафани „код зеленог кеца" и ту сам сад намеран да преноћим. Ваљда ће ми кадгод сванути — —*) Ваздухопловац. *) Збиља. На моју велику жалост сад сам баш чуо да су ми неки чланови срп. клуба замерили, што сам у моме иоследњем (или уираво у првом) ваздухопловству, говореПи о њима спомепуо реч ј о г у н л у к. Али они су заборавили да реч јогунлук долази од маџарског п р а в а, које се зове ј о г (а према нама Србима изговара се и: ј о к!). Дакле у томе нема никакве увреде за њих и за њихове појмове. Зар није погодила? . . . Мали Јова читао је молитву нри столу. (ђак је био, ишао је већ у ирву школу !) једног дана унитаће слатки синак маз:ин: „шта то значи, кад ја кажем на послетку : Лмин ! ?" на то ће му сеја мала премудро помоћи: „„то ти значи, да ће затим одма ручак доЛи ! ! ! аи Др. Казбулбуц.

Елетве, Мој комшија Прока врло је ошгар и злорек човек. Страшно уме да грди и да куне. Сваки час чујем из ње гове авлије вику и позвам његов глас, како благосиља: — Герман ти се на душу попео! — Обио ти се синодски одговор о главу ! — Ала си бистар, као ђурковићева логика ! — Шта си се напео, као Емилијан Радић! — Ако те Фиснем овим закључком загребачког сриског клуба, таки ће те румен облити! — Што си се сплео к'о поп Панта у Гласу Народа! — Куд си се устумарао као његова Сметеност по Пешти ! — Да бог да те затворили у Германову спаваћу собу, те да целу ноћ мораш слушати ехо немирне савести! — Срам те било! Да имаш мрве поштења, не би ту остао, него би ишао у шталу па чешао коње и носио ђубре! (Ово је све газда Прока без сумње свомб кочијашу говорио). Клисара. Два занимљива писма, 13. новембра решио је клуб српских посланика у Загребу, и то 'на предлог ђурковића, да посланици што одважније пораде на развитку српске автономије. Тада је Герман Анђелић написао ђурковићу овако писмо: Премили мој! И до сад сам Вас увек називао : „премили", ал нисам имао право, него Вас тако тек сад могу назвати. Да мој „премили", пре сте ми били мили, пре мили, сад — мрски. Истину Вам кажем; Волео бих да су ме последњег сабора народни посланици с камењем затраали, чега сам се и бојао, него што ово данас од Вас дочеках. Овако као ја с Вами, није ни Христос Спаситељ прошао са Св, Петром. Петар се одрекао Христа у најтежем часу, ал то се могло очекивати. Добар човек мора бити понекад зао, јер: „Никтоже без греха", али да зао човек мора бити понекад добар, то нигди не пише, нити се десити мора. Казујте молим Вас, шта Вас нагони да радите сад са српским клубом, па још да узмете на се улогу вође? Кад сте се Ви још држали речи праведног Јована, те хоћете сад одједаред да будете слепом око, и хромом нога ? И какву автономију тражите Ви ? Ви добро знате, да сам ја у том питању одлучан као Христос. Христос је казао: и Ко није самном, тај је против мене", а ја велим: „Ко је за автономију, тај је против мене." Да није и Вами дошла воља, да надамном остварите речи Св. Ефрема, које гласе: »Калуђер постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља такода осуши своје тело, да му се трбу за леђа прилепи." Ако хоћете то, онда ће Вам жеља скорим испуњена бити. Не треба ми поста, неспавања и труда моји „пријатељи" као што сте Ви труде се већ, да ми се и без тога трбу за леђа прилепи. Ено је и Н. пошао другим трагом. Пише ми после