Стармали

266

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1886.

ћеш да те хвале и узносе, па да ти не би давади поверенице, мораш бити оваки какав си. 0 скромни човече, теби на свом свету нема равна. Црна, изгубљена овцо ! Непромишљени људи нападају те због тога, а не знају, да си ти из богобојажљивости узео на се улогу изгубљене овце, јер ти знаш, да је богу таква овца најмилија, дабогме кад се у последњем часу поврати. А последњи час мислиш ти — има времена. Неизбрани патријарше! Еолико ли се славно разликујеш од других. Други српски патријари били су изабрани, ишли су баш за тим да буду изабрани, и тиме су у незпању ишли против оне јеванђелске речи: Многи звани а мало избрани. Ти си друкчији. Да би се обистинила она реч: мало су изб р а н и, ти си удесио тако твој живот, да не будеш изабран. Бичу б о ж иј и ! Ми ти се дубоко'клањамо! Ништа није без воље божије, па на сваки начин ни оно неизмерно зло, које нам је тобом дало. Ко зна зашто је бог намерио да нас казни, па је тебе употребио као бич, љути бич... Нека си и због тога слављен. Кличемо дакле : Вечна ти слава! Вечно ти воспоминаније! Вечна ти памет ! Ово је као што рекох тек врло скромна грађа, а могла би се здраво проширитии допунити. Покушајте. О.

У ш т и п ц и. Српски војници од силна покора, још једнако бегају у Аустро-Угарску. Зар мисли збиља краљ Милан да аустро-угарску војску позове у Београд, кад му је до српске војске тако мало стало ?! Изненадна посета у једној школи, (Рецимода је бнло пре сто година — али биће нешто мање). (Свршетак.) А овај је ваљда што скривијо ? рече надзорник, гледајући час у дете са пруженом руком и сузним очима, а час у незграину морсковачу. 0 не, молим, то у мојој школи не сме да буде, него дошао је по прут, да покаже на мапи, гди лежи — овај како ћу казати — но - Емаус. А тако? лепо, лепо! Извините господине рече надзорник сасвим благо, што вам у невреме досађујем, јер знам да би деца требала већ код куће да су и . . . е молим ; молим, особито ми је мило, ал ми и онако до пол једног, и једног сата у школи проведемо, особито, кад се предмети нагомилају ко данас. Па реко чуо сам разговор у школи, — примети надзорник зато сам и . . . . Особито се радујем, упаде му у реч учитељ. Ја сам увек у школи, а не ко моје колеге, особито што је сад обштина изабрала, то вам је знаде те ли прави ,Шаушпилер." * * * И опет је многима у устима краљ Милан и бугарски престо. Но тешко да ће бити престо, него је то канда нешто пресно. * * * Фелдварачки поштар проневерио је ово дана чујте и дивите се, само 400 фор. Ваистину, тога јединствено скромног угарског поштара треба својски наградити. * * * Краљ Милан је једном жељезничком чиновнику спасао живот. Кажу, чим је тај човек видио, 1лта се с њиме десило, одмах је покушао да се — убије, * * * Ето шта значи оно немачко : „Е1исћ <1ег ћозеп Тћа^." — Баш сад, кад је краљ Милан опасаоједном странцу живот, сваки се пита: „а колико је српских живота угасио?" * * * Кажу : Гарашанин је болестан. — Чувајте се! Лисица кад лежи „премртвљена" на путу, онда је најопаснија." * * & Дакле Сентомаш је добацио и синоду једну в пилулу" неповерења. Молим да се и то прибележи као грађа за историју ,наро дн е медицине." * * * Браћа бугари су јако предосторожни, страхују, чувају се, путују. . . . Добро је то! Само да овца од силне предосторожности не оде вуку да Је брани. * * * Неко је оном, што је дошао да га егзеквира одгризао у очајању нос. Они, које је наша држава Маните се молим вас тога, него да мало деца рачунају, примети сасма благо гост. С' драге воље, ал само да кажем. Овде не ваља цела обштина, попови иду у цркву кад морају; моје колеге само су донде у школи док се предавање не одпочне, — кажем све )е натрашке. Кад сам после буне дошао овамо, затеко сам таки неред, и . . . . Маните се молим вас тога, ја нисам дошао. . . . Молим! сад ћу бити готов,једва сам ]а то у ред довео. Ал на жалост сад је опет по старом. Па шта заповедате из рачуна? А шта су учили ? упита надзорник. 0 милим, то би било врло тешко (што каже мађар — нађон, нађон нехез) све изређати, шта се све свршило. Па дакле ви ће те најбоље знати шта које дете зна. Сви су добри, нема им замерке и то, како у науци, тако и у моралном поведенију. Ту како видите, још ни један каштигован бијо није. Но, то ми је мило. Па изволите прозвати. Имам приметити, дода учитељ, да су ово „висши разреди." Па сад што му драго, нек само рачунају. Ови вам знају : ако хоћете „правило тројно" или „талијанску практику" или. . . Та ма шта, иоче већ мало нестрпељиво п^дзорник