Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1886.

267

егзеквирала, мора да су јој одгризли уши, јер баш еишта више не ч уј е. * * • Ево зашто је архимандрит Руварад одбио митру: Владика, то се почиње са влади . . , а у речи епископ, ту је даеас најзеачајеији слог: пис, а он неће ни једно ни друго. * « * Ја мислим, да ће сад синод изабрати за епископа архимандрига Брааковића. Оно истина, имамо већ једног владику Бранковића, али у данашњем добу Бранковића, мора имати Бранковић највише изгледа. * * * „Нови Београдски Дневник" вели, да се у Србији ради на унији. Излишна посла. Нек раде само и даље на савезу против Русије, а унија ће после већ доћи по себи баш и да не раде на њој. * * * Код Антона Едера у Будапешти изашао је „кикиндски чардаш." * * * Но за тим јавља Едер, да је код њега изашла и песма: УбНзиегеЈбт, Де е1ћа§ у 1;а т". (Имао сам драгану, али сам је мануо"). Многи наши људи су већ пре три године одиграли „Кикиндски чардаш" па сад нек не забораве да отпевају и ову другу ноту.

0 в е т! Свет је као биртија ; сваки у њу сврати, само жто се мора ту животом да плати ! Др Назбулбуц.

Ћира. Даклем и краљ Милан био је несуђен кандидат за бугарски престо. Спира. Е па честитам. Ћира. Коме? — Краљу Милану ? Спира. Не. Него бугарском престолу. — Али ми је ипак жао. Ћира, А шта ти је жао ? Спира. Што је остао „несуђен*. А требало би му судити, било овде, било онде.

Ћира. 0, брате, лепо се држи хрватска опозиција на сабору у Загребу. Чисто ми је срамота кад помислим —- Спира, Знам, знам, шта си хтео да кажеш. Али то не говори мени, него реди бирачима српским. Јер ту су скоро нови избори. Ћира. Они веле, да је добро држати се већине. Спира. Али куд они нагну, онде ће бити већина. Ћира. Па нека нагну тамо, где се неће стидети. Спира- Али шта ће онда бити од дојакошњих наших посланика, — морамо и њима дати штогод. Ћира. Е па њима ћемо поклонити цео капитал нашега стида, нека га даду под камату бану Хедерваранцошу, па кад његове акције падну, они нека се груну у прси, па нек траже на бољем темељу нова кредита.

Ћира. Читао сам у „Застави" да је најновији посланик на хрв. сабору Паја Арсенић већ с и т друштва у које је упао.

Оди ти Срадало на таблу ! Срадало увуко врат у рамена па иде с' вољом ко мркуша у сувачу. Хајде, хајде, мало побрже, јер имамо јошт много, да покажемо високородном господину надзорнику шта знамо. Надзорник поче: твој отац прода. . . . Молим ја ћу, мене ће боље разумети. Па изволте, рече надзорник. Срадало! знаш онај рачун што си ономад радијо, Срадало се мисли — та зар не знаш, пре четрнајст дана кад смо последњи пут рачрнали — знаш оно 27 центи по 5 фор. како је изишло, чекај, чекај, мислим 135 фор. Срадало још блеји, Та знаш да се најпре напише 27. понда кос крст понда нуз то 5, понда подвучеш положен потез, понда кажеш пајпре: пет пута седам тридесет и пет, пет подпишеш, а три на страну, понда. . . * Ал молим у кол је тај разреду ? запита надзорник? У шестом. Па ја би молио нек он сам ради. Ал овако му је, молим, много јасније; дода учитељ. Хајд нека дође сад онај из ћошка — рече гост. Ходи Кајганић! Но овај ће ми тешко осветлати образ, јер је и дошао неспремљен из млађег разреда. Кајганић иде, а смеје се ко луд на брашно. А шта се ти, ниткове, смејеш? Кајганић ћути, но ипак се с:,:еје, док и гост не постаде радознао, па и он запита Кајганића шта се смеје.

Говори, керл сакрментеки, што се смејеш. Та зато, још нисмо ни рачунали после тога, а онда нисте ни ви знали, дода дете сасвим невино. Та онда није изишло, ал сам ја после у мојој соби сам рачун'о, па је изишло. Но, добро је, видим да знаду рече надзорник, седи! Та што се тиче рачуна, ту баш шале не уступамо никоме, особито ови из 6. и 5. разреда. Ови су још слаби, што су сад прешли, ал надам се, да ће се дотерати. А како се зове онај у четвртој скамији, други од краја ? запита надзорник. Прасић, одговори учитељ. Хајде ти нам кажи, колико литара има један хектолитар. Прасић нема ни појма. Па знаш ваљда шта је литра? примети учитељ. Хајде, ваљда ће знати онај до њега, — како се зове? Перкић, одговори он сам. Та зна и он, ал шта му је сад? рече учитељ Особито су вешти у „талијанској практики" и у „ иравилу тројном", . . . Маните сад тога, рече гост, нека он само. . . . Дед ти Мунџићу кажи нама, како се дели земљопие Мунџић жмири па се мисли. Но, „Математически, физи чески и, . . .