Стармали

268

„СТАР МАЛИ" БР. 34. ЗА 1886.

Спира. Ја би волео кад би то читао и у „Сремцу". Ђира. Имаш право. Али „Сремац" се не бави са таким с и т ницама. Но ја врло радо верујем „Застави". И онда, ко има каде, може честитати Арсенићу, јер заиста има наших посланика, који су много година пре њега до те части дошли, за бановим и тисиним столом седели, и још нису сити (него још канда су све гладнији).

П у 0 Л И Ц е, Новине раструбише како је краљ Милан снасао живот једном иноземцу Маџару. Али да тако дело не остане без допуне, на скоро за тим десило се ово: један српски држављанин (хоџа нишки) умро је од стра, кад је чуо да га у име краљево позивају у Београд

□ Даклем један жиеот в и ш е, а један м а њ е. бшпта биттагит = 0. # Славни Мишкатовић говорио је на хрв. сабору, о могућности кад би се хусарски коњи окупали у Дњестру и Дњепру. Хусарски коњи спремају се да му за то напишу Рапка&гезз-у, — али ће приметити и 10 да им се по њихово здравље много пробитачније чини, ако се и од сада буду купали онде где су и до сада.

О Док би хусарски коњи дошли до Дњестра и Дњепра, јако би се ознојили, — па тако знојавеи таки да се купају у тако хладним водама, — то је грозна мисао од г. Мишкатовића и заслужује строгу пажњу од стране санитетских органа.

Молим молим, ал удаљујемо се од предмета, рече надзорник. 0 Боже сачувај, све ће то бити у сномеред}, само.... А ви онда и питајте и одговарајте сами, рече мало нестрпељив гост. ^ А како би било да мало читају ? запита учитељ. Читају врло добро: ербеки, мађарски, немачки и латински. Е да, и немачки читају, хм, то је лепо. Дед нека дође овај, — то је ваљда добар ђак — вели надзорник, а — како се зове? А Клуподерић — то је најбоље дете. Ходи овамо! рече — надзорник, и извади неке немачке новине из џепа, случајно окрене последњу страну где „анонсе" стајаху, па упре прстом некако усред анонце. Клуподерић поче: „ еелбст кахле сшеллен верден бе. . . . но шта си стао рече учитељ, видиш ваљда да је то: бехахрт. Кад виде надзорник, да и учитељ не чита боље смота новине, а дете упути на место. Сад ћемо — поче учитељ да. . . . Извините господине, подпуно сам са вашим радом задовољан и праштам се. . . . Деца из гласа: Благодарствујем на посјешченију," Ђ.

Од како цар немачки мал није страдао у своме (зв)екцимеру; од тога доба краљ Милан премишља, како би било да спава на тдвану — или у подруму.

(§) Бан Хедервари „иозива се и ослања се на 18 годишњу праксу." (Закону је већ тако подсекао жиле, да не сме на њега ни да се наслони.)

^ У једним новинама вентилирало се питање, ако буде рата између Аустро-угарске и Русије, н а којој ће страни бити краљ Милан. Ако се тиме пита на којој ће страни Саве бити, — то се зна и без врачаре. 6} До душе срамота би било, да код толико наших ваљаних сликара Бечејску цркву слика странац. Та срамота моћи ће имати само два узрока, или ако, Бечејска општина узхте да јој Срби на своју штету раде, — или ако српски сликари затегну, да се од српске цркве обогате. — Ту ће канда бити средњи пут, уједно и сретни пут.

А Принц Фердинанд Кобург Гота могао би се лако осветити Андрашији. Нека он сад њега предложи за кандидата на бугарски трон.

□ „Стармали" је у прошлом броју свом написао г. Руварцу в е р с. Али извесно зна да неће добити р еверс; јер се г. Руварац тиме не бави (т, ј. са версовима.) )( Даклем новосатски-посланик г. Бенда отишао је у Банову Бистрицу. (Сумњамо се да ће се његовим доласком Бистрица још већма разбистрити, — особито ако и г. Фетера поведе са собом).

Здао се у бригу. , . Мој покојни кума Петар баш оне гладне године седне једно после подне у Недељу под своје пенџере са својом женом и разговараше се са својом женом час о овом, час о оном. Жена не престајаше тужити се на зла времеиа и час по утираше кецељом своје сузве очи. Кума Петар се пак замислио па само гледи преда се, те нит,говори нит ромори, само ћути, мислиш цео свет на њега пао. Жена помисли да се и он у бригу здао, па да га мало разговори — запита га: „а шта си се човече, тако здао у бригу ?" Та не може никако да ми падне на памет она нота, знаш што је онај гајдаш из Мола свир'о у Драгићеви сватови, одговори кума Петар." Благо теби, кад ти о том лупаш ту матору главуру рече жена. А да шта би ти тела а ? ! Та док је зуба леба мора бити, а Бог је таки, док у човека једно види, — неда ДРУго, _______ Ђ.