Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1886.

271

непознати а лепи осећаји обузимају с и т о г човека, кад само клима главом. — Навек проклињем мог кума, што ми је наденуо име М и т а. Нема ту од каквог м и т а ни спомена. Неће нико да се нашали, па бар да ме подмити са једно две — кобасице. — Идем улицом, па пљуцкам. Свет зацело држи, да сам сит, а да зна кад сам последњи пут ручао или да се нешто сагне, па да чује, како крче црева. — видили би ома, да се не зовем бадава — Гладић. „В. Ј." Ив.

Оуза и роса, Сузи вели роса, пуна хвале: „ти се рађаш тамо ди је туга, „не долазиш као ја са неба, „већ си људских осеИаја слуга !" . . Суза на то само затрептала: „ „ти се слазиш у низину с' гбре\ „ в а ја, кад сам израв' туге праве, ,,„ја се пењем на висину горе! к - . . . Др. Казбулбуц. Познаје га као рђав новац, Једног зимњег дана седио је један Ађанин са својом женом у соби и разговарао се час о овом, а час опет о другом. Тек ће на једаред погледати кроз прозор како снег веје и рећи ће: шта велиш жено, да је тај снег све брашно, а у Тиси вино ? Та да је баш и тако ; ти опет неби имо од год. до год. у кући. А зашто ? запита човек. Зашто! још питаш ?, кад би то требало кући носити, ти би прво и прво отишао на Тису по вино и ракију; дотле би пијо (а волео је сирома здраво) докле се неби опијо, те би тамо и заспао. Кад би сепробудио, ти би опет потрчао за ракијом док се опет неби опијо, па тако нит' би навуко брашна ни пића кући.

Ђ.

Оа оног света.

— из света истине. Јавназахвалност. Захваљујем „Нашем Добу" што је пригодом земаљске смрти моје, спомену моме посветио повећу о ри г ин а л н у нотицу (а тек за тим и ту^им речима јавио је смрт свога дописпика г. ђорђа Станковића). Ја сам овде на истини, пак морам истину и говорити. Истина је да сам саламе правила боље него ико у Новом Саду. И домаћица, мислим — да нисам била непримерна. ЈНог и душа, била сам верна а трудила сам се да будем и добра супруга. Али се ипак нисам надала да ћу од „Н. Доба" бити тако одликована, јер од како излази „Н. Д.", преминуло је у Новом Саду и околини његовој млого женскиња, које, ма да нису знале правити добре саламе, али су биле примерне домаћице, добре и верне супруге, „Н. Доба" их није ни са 2—3 речи обесмртило. За то ја ипак остајем при горе израженој захвалности, али мислим да ће је г. др. С .ева Павловић јошвећма к срцу примити, ако ово не уврстим у његов лист, него

у „Стармали."*)

Ана Биерти

*) Веома радо примамо.

саламџиница. Ур-

Незна шта му фали. , , Један човек дође доктору да га визитира јер се није баш најбоље осећао. Доктор, пошто га је прегледо, запита га : Можете ли јести. Та једем ко курјак А можете ли радити ? Радим ко магарац. Можете ли спавати ? Спавам ко медвед у зиму. Можете ли воде пити ? Та пијем ко во ? Е молим кад ви једете ко курјак, радите ко магарац, спавате ко медвед а пијете ко во, — онда ви идите марвеном лекару, нека он види шта вам фали.

Брачни уговор.

У очи венчаша дошао младожења к натарошу, да га позове да им напише брачни уговор, јер то хоће млада ради своје сигурности, друкчије неће да се венча. Натарош им лепо каже, да морају ићи к јавном бележнику. јер сад је такав закон да само јавни бележник може таке уговоре састављати. Али се човеку не свиди, да иде јавном бележнику, већ натарошу рече : Напишите ви нама, гогподине, само, и тако ће тај уговор само дан два гилтати јер после вепчања ја њега таки дерем. Тандркушин.

Све дужнике наше, којима су разаслате нарочите карте и сада уз овај број цедуље као ономене, молимо да сваки свој дуг у најкраћем року нодмирити изволи, иначе мораћемо их овде на овом месту но именце јавно позвати, да свој дуг одуже. "ЗК! АДМИНИСГРАЦИЈА „ СТАРМАЛОГ -.

ЈОИГГОЕ МОЖЕ ДОБИТИ „ОРАО ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1887. УЗ САРАДЊУ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИЕА УРЕ^УЈЕ СТЕВАН В. ПОПОВИћ ГОДИНА ТРИНАЕСТА. Цена 50 новч. или 1 дннар, Ео иоручи најмање 25 кож. за готов новац, цобија комад по 33 новч. Наручбине ваља упућивати издавалац штампарији А. Пајевића у Н Сад у.

Р®** Ј оу ] се могу добити сви бројевн „Стармалога" од почетка до данас.