Стармали

270

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1886.

„А шта би ко ја могао измислиги ?" запита даље. „Измиели н. пр. барут 1" рече му доброчудна мати. „Е то је већ измишљено ! а одговори наш виспрени Душко. „Па пробај што друго!" „Е, ал' шта?" запита опет радознали синчић. „Знаш шта?" рече му мати. „Измисли махину, у коју се с' једне стране неваљала деца унутра мећу, а с' друге стране као добра изалазе!" Наш се Душко на ове речн дубоко замисли; ал цре него што је знао што да одговори упадне им у разговор мала Дееанка, која је све то слушала, те рече: „Мама ! та машина, то су . . . батине!" Уја Милан. Мали Влајко добио од матере „китенкеза", што је он веома радо јео, те кад је добивени комад појео а он ће замолити матер: Мама, молим још парче „китенкеза!" — на што му мати одсече опет комадић. Кад је и то појео, он ће опет: „Мама, молим још само парче „китенкеза"! Али мати му не хтеде више давати, одбијајући га овим речима: Доста си јео, треба и за други пут. В л а ј к о. Ал само мало парче — да пробам какав је. Уја Шандор. П1то ме караш?! . . Што ме караш, пријатељу драги, и лењивцем називаш ме правим кад подуже у кревету лешкам па душеке мекане кад гњавим? . . Сунце, — велиш, — одскочило давно а ноћ само за одмор нам служи! питам тебе : шта је сунце пило, кад је хтело земљу да окружи ? . . . Јели да је, пре но што је зашло напило се доста воде слане? свршујући у големом мору своје редом прописане дане ? . . . Хе! пријане! Да је сунце иило пре но што је у спавање хтело, оно вино, што сам ја га иио, мешајући црвено и бело; видио би, да би исто тако морало се, мој пријане лепи, одоцнити у кревету своме да мамурне живце си по дкрепи ! По маџ. Др. Казбулбуц. „Па што онда на мене вичеш!" Оиа. Виле те кидале и опет ждереш ; није ти јуче било доста ?! Он. Па јеси ли ме видила још кад год пијана ?! Она. Та и јуче! Он. Ти мене видила пијана. Она. Пијана, да ! Он. Па онда немој на мене викати. Седам.

Анализа речи „новац Новац и-меница , јесу чеда једних родитеља. Новац иридев, и то апсолутан придев данашњим удавачама. Новац заменица т. ј. новац те може у млогом чему да замене. Новац број разуме се број! ако га имаш. Новац глагол т. ј, у место тебе често он глаголи, Новац иредлог који се једногласно усваја а још пре присваја. Новац ирилог који се особитом захвалношћу прима. Новац свеза, која је кадра и највеће непријатеље да свеже. НоваЈ/а ! Новаца ! то је очајнички усклик деветнаестог века. (Немам новаца! врло застарео облик). Седам. Епиграм На гробу једног банкерв. Кад би банкер Моша уст'о Пз свог гроба на по часа, Ја знам шта би прво рек'о „ Где је моја каса ?" Божурко.

Оиновљев одговор. Отац. Море сине ти што коју годину, све више п.опушташ у науци. Син. Е оче то тако мора бити, јер што сам старији све сам паметнији, а знаш да паметнији попушта. (Отац се на ово смеши ал му не иде од срца). Седам.

Митка Гладић учитељ мудрује: — Био сам у панорами, па шта мислите, шта сам добио ? Чачкалицу за зубе. Таман ствар за — гладног човека! — Тај Оучи и Мерлати покварише ми посао. Кад се коме нотужим на гладовање, он се смеје. Вели, Сучи и Мерлати гладују, по 30—40 дана, па им не фали ништа! — Откако је први снег пао, једнако мислим на зимски капут и кобасице. За каквим фантомима нећу ја још тежити! — Тако је то, кад нећу једаред да будем с тим на чисто, да учитељ зна за зимски капут по чувењу, као и војник за каву. — Лењог човека умори и одмарање, а ја се да видитј уморим, кад год и од гладовања. — Био сам у Варадину, па добио колеру. Дошли сви лекари и констатовали, да су колерне бациле у мом стомаку угинуле од — глади! Па да кад год и гладан човек има среће! — Посланицима на угарском сабору мало је 5 фор дневнице, неблагодарнп незадовољеници! Ја би и за 5 ком. кобасица био задовољан. Мора да мени до сад