Стармали

274

„СТАРМАЛИ" БР. 35. ЗА 1886.

Шетња по свету, XXXVII. Код нас Срба није заведен још „крискиндл". Тај обичај није никад ни ностојао. За то да богмс не може знати мађарско државпо надодветништво, него држи, да и ми Срби добијамо и дајемо „крискиндле". < тога она већ од три божића овамо увек изненађује „Заставу" са каквим позамашним поклоном, са каквим дивнии „крискиндлом". Тако је о божићу 1884 обрадовало „Заставу" са оптужбом због чланка »Омладини", због које? је чланка писац морао читаву годину дана провести у Вацу. 0 божићу 1885 обрадовало је будимпештанско државво надодветништво „3|ставу" са оптужбом због чланка „Озбиљна реч Србама и Хрватима", због чега сад непасац Јаша Томић седи у Вацу и мисли, какви би он „кри'киндл" требао послати државном тужиоцу. Кад је већ кроз две године дана „Застава" била обрадована таквим лепим „крискиндлима", није право, да ове годиае на празно прође. Но да би инак неке разлике било, зато је наређено, да се ове године „крискиндл" у новцу састоји. С тога је од горе дошла бурунтија. да се за глобу и судске трошкове Јаше Томића има од „Заставиее* кауције одузети 708 фор., па ако се та свота за извесно време не допуни, онда „Застава" мора престати. То не само, да је леп „крискиндл" за „Заставу". него уједно показује, како мађарска влада и будимпештанско државно надодветништво имају пуно „2аг!;§еЛ1ћ1 л -а према Јаши Томићу. Јер кад не би се шгатила глоба од шесг стотина форината, на коју је глобу будимпештанскн суд осудио Јашу Томића, онда би Јаша још 60 дана дуже у затвору седио, а то би бнла грозна безобзирност. Види се дакле да мађарска влада и будимпештанско државно одветништво желе Јаши сваку срећу и да му у свачем иду на руку, само сам ш®дджетжж. Гоепо^а Фемка у позоришту. (Хумореска.) (Тосподар Јеврем Папуџић улази еа супругом својом, госпођом Фемком у позориште, и седне у партер, баш преко пута од позорнице.) Г ђ а: Но, једва једаред! . . Колико сам морала мољакати, док се мој госп. супруг смилостивио, да ме у позориште поведе! . . Заиста, чудим се и сама, да си данас имао толико сажалења на спрама твоје јадне жене. Гдр: 11а ти знаш, драга Фемка, да, ти ја ра.;о чиним радост, где год могу, али позориште много кошта! Гђа: А молим те! . . ваљда си зато и узео ове тврде клупе, ди човек не може честито ни седнти. Г д р : Допусти ти мени, драга моја то су седишта у партеру и кошта свако : „форинту", а при том смо баш на средини одакле се најбоље види! Гђа: Опет преговарање, шта ја све коштам. МислиМ! да би ме с' тим могао бар овде поштедити. У осталом ( ја видим овде и бољих седишта ј

уверен, да Јаша то не увиђа и да се такве среће ратосиља, јер вели, кад су већ хтели према њему да се покажу као каваљери, то су оада требали и да врате незаконито узету двоструку кауцију, па би им се онда свако као правим каваљерима поклонио. Овако пак њихов „крискиндл" мирише јако на — но то не морам изрећи, јер држим, да Ке свако и тако погодити Него кад су оданде од горе почели нами Србима слати „крискиндле", то држим, да се ни мени неће моћи замерити, ако тај обичај усвојим и некима погаљем од своје стране свој „криокиндл*, бар ако не друкчијр, а оно да кажем, шта би коме требало. Тако н. пр Стеви Павловићу требало би више памети а много родољубља. Герману би требалодати онај дар, што га је он дао даљској депутацији, те кад успутује, бар да свечано ггу;ује. Емилијану Радићу могли басмо зажелити митру и штаку и толико ордена, те да буде тако тежак као онај човек, ком су о врат обеоили воденичароки камен, па га за ти.ч бацили у воду. Мађарској влади могао бих желети, да се окане, да нами Србима шиље „крискиндле" и да јој нестану сви реверси, те да у будуће српске владике немају шта потписивати. Краљу Милану п његовом слатком Гарашанину желим, да их постигне све оно, што су они већ урадили и шго су још наумили, да учиие срцоком народу. А шта да се „Стармалом" зажели? Ја мислим, да би најбоље било, кад би му се пожелело, да му сви дужници исплате дуг и да нови претплатници у великом броју са свију страна навале, па како му било . Мислим, да му не би ништа шкодило, као што ни нретплатници не би ништа гатетовали, а дужници бл себи опрали образ. Милисав.

Гдр: То ти нерујем! Ено има и дарска ложа ! Ваљда неби ти тамо? Г ђ а : Тако ? . . Дакле ти мене држиш за тако бенасту. да би хтела сести у царску ложу ? фала ти лепо! Воље да сам код куће остала, него да слушам овде таке увреде. Г д р: Али за Бога, ја не мислим тако! Хтео сам ти само одговорити па твој предговор због седишта! Видиш, отишао сам најпре благајнику и питао га, која су седишта, најбоља? . . Он ми даде ова два, и сваки паметан човек мора цризнати, да су седишта добра. Гђа: Са том ириметбом о иамеги могао си баш изостати! Јасније не би се ни дало рећи, да ја нисам ааметна\ Врло красно ! Види се, да те срце и сад боли. за издата два форинта! . . Сад треба ја за то даискијам. Као да сам јч. крива, што су те стрпали у тако красна седишта. Гдр: Али за име Вожије, Фемка ! .. Није ме нико 0 !:амо страао ; човек ми је та места препоручио. . . , ' Гђа: А ти наравно, веј .овао си му на реч као да ниси могао доћи и уверити ое, какка ти места намећу. Гдр. Та кад свм билете узимао, онда овде још није било осветљено. Знаш да смо још у ходнику дуго шетали, док се позориште отворило.