Стармали

„СТАРМАЈМ" БР. 1. ЗА 1887.

7

је на том човеку колера. Одма га спопадоше и хтедоше с' њим управо у „бараку", ал га један позаа па рече: немојте, браћо, боље да' га однесемо у шпитаљ. Тако и ураде. Кад се Нана у јутру пробудио, а он иротре очи палцсвима, па запита: а ди сам ја ?! Та на добром си месту, на теби је колера, већ буди миран. Та каква те је колера снашла; пуштај ти мене на* поље. Бре нећеш ти ићи напоље проговара му послужитељ макар се отели'о док доктор не дође. Ал ако ја тебе звизнем, ти ћеш и без колере отегнути папке! Е ти мислиш ваљда да сам ја сам ту, сад ће битн и пет ако треба. Овамо онамо мораде Кана дочекати доктора, те тако које што је доктор казао да није колера, које нак што су још и два кишбирова посведочила да на Нану несме колера — пустише га да иде с миром. ђ.

Ја и мој кона. Ја мог кону свугде хвалим, А он мене свугде псује. Ал ни њему, ка' ни мени Неће нико да верује. Ишнепрашић Чива мађионик, Прохте се неком богаташу да свој имендан прослави, па тога ради сазове многе госте. Из међу прочи, позове и два чивутина, која се такође срдачно одазову ласкавом позиву богата. Сто је био богато намештен, сребрне кашике, виљушке, ножеви и шта вам ја знам. Чивама прво и прво упаде сребро у очи, те им се почеше разне мисли по глави врсти. Јела су редом ишла, и ови 1 ма не паде ни на ум, да разбирају, јесу ли јела „кошер" ил „трефе". Пређе већ и црна кафа, и већ се слуге справише, да склоне посуђе. Онај маторији „Јакаведа" украде једну кашику, и тури је себи у сару тако, да је мислио, е баш га није нико видио. Млађи „искаријот" је то приметио, ал је само ћутао. Дошло је време да се већ гости разилазе. Чиви жао што и он није мого што украсти — намисли да ту крађу на своју корист у потреби. Пре него што ћ? се опростити с' домаћином рече: Господо ! не могу се од вас растати. а да вам бар један кунст не покажем. Свима се допадне понуда, и нестрпељиво очекиваху од Чиве — молим Вас — од чиве кунст. Искаријот изиште једну кашику наравно сребрну од они што су биле на столу, — подигне је у вис, па рече: „Шанже марш!" Затим стрпа кашику себи у џеп, а гледаоцима рече да нретресу Јакаведу. Овај се не даде преметати већ извади иза чизме и сам кашику, и мете је на сто, па се затим од свију опросте ; и тако Јакаведа оде кући са набуреним уснама, а Искаријот са ребахом." Да и не кажем да је ово необично чуђење и смеј произвело. само не знам како је домаћици Оило, кад је видила да једне кашике нема на броју. ђ. Шв*" 1о' Ј ] ое могу добити сви бројеви"^

Зашто напит човек не може даље да корача? Кад је човек прилично наквашен или као што бачвани веле насвиран онда китнастије, боље, цифрастије корача. Глава му се ноносито вије, лелуја као легно класје на малом ветру, али не пограје дуго и ноге му се почну међу собом свађати. Лева хоће на десну а десна на леву страну, а када им то не помаже, једна се од њих разљути и хоће да се прући на земљу, а она друга без прве не може наравно ништа. Човек у свом насвираном стању, па ма био и лавовске јачине, без ногу не може даље. — Размишља шга да ради ? Мисли мисли па на једно смисли. Прући се колики је дуг на земљу па чека, док се обе ноге не измире. Ову белешку нека својски прочитају они који се радо насвирају. (На божгћ се може много лепше провести него тако.) посрбио Љ. К

Добре снаје. Наш деда Сима ожени у једаред обадва сина, и једва је чеко да се снаје доведу, да измене бабу његову. Једна је била из Мола, а друга из Карлова. Први дан нестаде воде у кући. а свекар и свекрва чекају да се кој а сна понуди да иде на Тису. Ни бриге њима. Узе баба на послетку обраницу на раме и суле, па хајд на Тису. Како један дан, тако и други, па и трећи. Баба неће да им каже, а снаје се опет не отимају, и не сећају се. Једаред ће рећи старац баби : знаш шга баба, ја ћу данас пред снајама казати идем ја. а ти опет кажи ; бре нећеш ти ићи, идем ја, па ће се ваљда онда сетши да оне иду. Тако и буде. Једног дана ће рећи старац; баба! воде опет нема, идем дапас ја на Тису. Баба опет старцу: а како би ти стар иш'о, идем ја. Та и ти си стара, теби је још теже, идем ја. Молкиња слуша како се они нуткају — ко грци у ариште —- па рече ' „а шта сте се ту узели свађати држте ред,-један дан баба, а други дан мама. Баба се угризе за усну, а старац закопча пруслук, да му срце од чуда не искочи на поље. Ђ-

К 0 Н И ј а. Г. 18 6 погодба за зид капара једна форинта. Први дан зајутра по литре у подне опет по литре и у вече, Воја доно литру од жбиртуза и онда незнам кад сам био у винограа које доно о литре за, ваше новце на мој рачун, ја сам казао нисам ја имао ситни и онда у вече опет литру ја сам доно и онда кад сам дао Дини новце и онда по литре и онда кад си мекана леба јео и онда у вече опет литру кад сам казао доста а Јеца дала пенгеш да ја незнам, па си доно по литре, четрнајсг вати има да се набије. Да је овај. препис својој Матици од речи до речи веран одостоверава МилитарацОтарма/шга* од почетна до данас-