Стармали

6

„СТАРМАЛИ"

БР. 1. ЗА 1887.

— Тужи ми се мој приша Јанко, да нема рукавица, лак ципела, црне чакшире а игранке су већ ту. Чудновато да људи ЈаЕЈКОве багре врло много требају. Каква разлика између меие и њих. Моја скромност била би задовољва и са једном — шунком. — Био сам на ручку код мог имењака Мите М. За време ручка нримети ми неко од гостију, да ћу остати гладан, јер мало једем. Каква иронвја! — Осим гладовања, научио сам свирати у гајде и хармонику. Кад свирам у хармонику, гледам у њу, па све мислим да се тако и моја празна црева отежу, а кад удешавам гајде чисто би им, од глади одгризао и дулац. Нобл пасије!

Бреме и бреме, „Иде време, ноеи бреме", Пословица давно рече, В р е м е дође, време оде, Ади бреме еве то веће. Божурко Надзорник ђувегија, Имао сам неког познаника који је у једној вароши био школски послужитељ, или како се то већ каже „фамилијаз". Био је нежењен, дакле момак, е ал дође једном и њему воља да се жени, Кад дође дечија вакација, — употреби он ту прилику одмора на своју женидбу, одчосно, на тумарање по свету. Куд, боже мој, није тумарао, док га најпосле намера не аамери на неког чизмара у С., који је имао врло лепу ћерку, ал се на високо и широко држала. Кад је дошао у кућу — одма се каже да се зове : Кузман Муљака, и да је надзорник школски у II. Сви се обрадују оваком ђувегији, ал девојка понајбоље, та и није мала ствар назвати се женом школског надзорпика. У две у три речи, и — Кузман испроси девојку. Кузман се побоји да ће се може бити дочути које и шта је — па ускори венчање. Кад и томе време дође, а он само са девером дође, а кума ће и старог свата наћи у девојачком месту. Оцу се и матери не допадне што је Кузман тако сиромашки дошао ио девојку, а и невести неби право. Кузман каже, како је то највећа лудорија у деветаајстом веку о женидби и удадби толико трошити у лудо, и тако је некако доводио целу ствар на своју воденицу — да му је најпосле и отац девојачки за право дао. Прође и венчање, и мој ти Кузман доведе невесту кући, и чим пред капију стадо^е, зазвони Кузман једаред, па и други ред, а нико не отвара, на послетку тако јако повуче жицу, да се одма неко с' другог спрата кроз прозор промоли и повиче: „а што толико звониш, јесил луд?!" Кузман позна учитеља па би му чисто запушао уста, само да га не части пред невестом*. Девојка није ни помишљала да се т<> њеног вереника тиче, само је упрла очи у капију, па гледи и чека да се огвори, чисто би улетила унутра, Кад се врата отворите, уђоше под капију, ал не стадоше код сгепеница, већ кочијаш потера даље до

дољње куће (чељадске.) Сад скочи Кузман доле па привати невесту, и уведе у неку сиромашку собицу. Невесту мал галог не удари кад се виде у такој сиротињи, ал стегне срце. Рано сутрадан устане Кузман, изиђе на поље, и за кратко време врати се са лопатом и метлом у руци ; нробуди своју женицу па рече: ајде, чедо моје, ти узми ову лопатицу и метлу, а ја ћу донети с' бунара воде па ћемо почистити школе. Новина пребледи, ал стегне срце па запита: „па зар ти ниси школски надзорник ? в Јел ? Та ти си казао да си надзорник.^„Па ко каже да нисам? Ја школе надзиравам, пазим на чистоту, носим писма на пошту, и послужујем учитеље кад им што треба, па зар то штогод фали ?" Ал ја сам мислила да си ти онаки надзорник ко што је био једаред код нас у школи кад сам ја још била мала, ал то је био бар господин. Још док су се они тако једно с другим упознавали, отвори један издрпан |старац врата и рече: ајде Кузмане зовете господин управитељ, да идеш у касапницу док је раније. Ово ми је злато моје отац, дода Кузман. Невеста стисне усне, па се додирне старчеве смежуране руке, а он њој тутне још оно старо два грошића шајна у руку. Кад Кузман дође из касапнице, коЈе како са женом до подне доведе у ред школе, ал после подне седе одма невеста и напише писмо родитељима, да што пре дођу по њу, а кад кући ириспе — онда ће казати зашто. Оцу није требало дваред писати, дође по своје дете, а Кузману бар уштеди трошак, који би морао имати, да је погачаре дочекао. Она се после уда за једног адвоката, а Кузман и сад живи с' једном Молкињом у П. ђ.

Поправио се. Поправио с' Грба-Меха, Окан'о се својих греха: Нит' ког' беди, нит' ком труни, Нит' кајшари, нит' шпијуни. Сад не псује бога, свеца; Нит' се коцка, ниг' се кеца; Ни пиће му с' већ не мили — Јуче су га саранили. ИшнепрашиЈЈ.

У Молу колера.. А Нано, Нано, нећеш ти доћи у село док у њему колера траје! тако рече јесенас нека здрава људескара баш кад су га из шпитаља пустили а ево како је то било. Дошао Нана кући са салаша, па кад је посвршиво своје послове — а он оде мало у бирц, да чује што ново. Из тог бирца у други, а из овог у трећи, док није награбио. Да је одма оч'о кући, неби му било ништа, ал из тог бирца хајд још у један. Овде се тако напас'о, да га је бирташ морао извести на поље, а чим се даље одмако а мој ти Нана пуф у шарампов, па ту се смести да преноћи Ваљда би ту зору дочекао, да на њега не наиђоше ноћни стражари, па ко паметни људи доконаше, да