Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1887.

својима. И Герман данас помигаља на ,последњаја своја," па се спрема за — Рим. * % * Један наш архијереј није хтео на св. Саву да -оде из цркве у школу. Иа, да ! Св. Сава је волео и цркву и школу, а неки опет волу само цркву и ш т о л у. * # * ђурковић је у угарском сабору иружио прстом на двадесет и неколико Срба посланика, „који држе с внм" (да неће бити више изабрани, требао је бар то додати.) * * * Сад ће се код нас забранити извоз коња. Можда би нам за сваки случај више аснило, кад би се паредио извоз неких иаших дипломата. * * * Овакви су наши посланици: Кад је било 12 милијона годишњег дефицита, онда је Тиса добио 56 гласова већине у сабору. Пре две године било је 30 милијона дефицита, Тиса је добио 89 гласова већине, ове године ће бити дефицит близу 80 милијона и Тиса је добио 117 гласова већине. * * * Кад дефицит порасте на 117 милијона онда ћемо сви ми уз Тису, ал уз ону Тису што утиче код Сланкамена у Дунав, те ићи куд нас мутни вали носе (кад нисмо научили уз воду пливати.) * * * Они, коју су изабрали Пају Морица за посланика пре него што су саслушали његов програм, овако се извињују: „Нана није требао Морицов програм, јер смо чули о његовом опширном трбуху. Такав трбух

и ми себи желимо, — па што га неби изабрали кад нам се прилика дала." (Са свим искрено и логично.) * * Даклем Новосадски посланак, што се не може речима, то че доказати трбухом (својим — а не нашим) да у нашој држави тече мед и млеко, а по тој реци да пливају чварци и кобасице. X

Мала мудрица. „Кога више волиш маму или т&ту?" . . питали су јуче малу нашу Кату, а она се мисли, па ће онда касти : „„то неумем сада, нитатовам тасти, волем моју маму, ал волем и тату па јос волем мода, маленода бату!"" На то отац сретни јабуку јој даде, а она се брже поправљати стаде: „„волем, волем маму а волем и бату, Али сада ето најволијем тату !"" Др. Назбулбуц.

„Не брини се само ти дођи свако јутро, ал' рано, и донеси фунту меса, па не води бриге." „Јест, али она рацко писел љубезна песма теби, ти мени оћеш невериш" рећи ће касанин Пишта. „Ха, ха, ха," забруји са њених румених усана. „Чудне ми песме! само да је чујеш : У риту сам синоћ у чунићу малом Седио са драгом, са Милевом фрајлом. Слушајући крекет тих ритских жабаца, А наша се на то зажарише лица Па ја ) заносу, њежном усхићењу Хтедох да пољубим милу руку њену Јест хоћеш, кад није, та ње нема тамо, Јер место ње беше њена слика само, И то тако јасно, мишљах, видљив мамац, И ухватих слику или привиђење Ал то што ухватих, нису руке њене, Већ је био један грдно-велик жабац! То је грозно било, и сада се стресем И тад сам се стрес'о, и у воду пао Кад сам себи дош'о, онда сам устао И проклињ'о моју ту судбину клету Што не допушта, да носгигнем мету, Да добијем моју ту Милеву лепу, Па да хвалим Бога за ту срећу слепу. Хој Милево, хој-хој-хој, На веки сам твој!"

„Но како ти се допада песма? Ал хвала му на слепој срећи његовој, хој, хој, хој!" гукаше наша обожавана. „Ја знаш само песма, кад пева „сзхсзбпе" одговори Пишта, а то не разумеш; но мораш ићи спаваш." „Чекај да те пољубим, слатки Пишта, па дођи рано" и ми зачусмо страстан пољубац уверивши се, да ни једном од нас двојице не беше намењен, Ми као окамењени пратисмо тај призор и тек једва дошав себи рећићу : Драги мој „песниче," ето ти твоје „пеенице" како одушевљено репродуцира ту твоју дивну умотворину, не треба ти лепшег признања, ни другог лаворовог венца, дични мој песниче." „Горка лекарија, ал' излечила ме је за свагда" уздахну он, и — стиснув ми срдачно руку — лаку ноћбрате!" „Лаку ноћ. и " Сигурно је мислио тиме и љубави својој лаку ноћ, јер ево-и данас је грчки мллдожења, ма да је пре неку годину у сватови моји весело провео. Сувише је горка била та лекарија додајем ја — и желио би, да каква друга заелужнија особа разблажи ту горку успомену тим пре, јер некадањи предмет љубави наше незаслужује тако дуги пијетет, — снао је на нулу. Иадајмо се. р. Ј.