Стармали

Ћира. Већ је крајње време да »Застава" излази четће и на већем формату. Спира. А за што? Ћира. Већ и за то да би могла давно очекиване беседе српских поборника доносити у целини, а не У изводу.

Ћира. Јеси ли читао, како »Вражје Доба" труби да у Матици и у српској општиеи новосадској владају социјалисте ? Спира. А како се то каже на мађарски? Ћира. То се на мађарски каже: Г о § т е §!

Ћира. Даклем овамо оаамо, пештанска опера, која нас тако скупо стаје у славу мађарства, ипак ће се морати издати под најам. Спира. Е гле молим те, како се брзо долази са о п е ртунитета на о п о ртунитет!

у 0 л и ц

е,

X. Неки држе да је дубока старост и слабост цара Вилхелма најјача гаранција мира. То је лепо кад се мир може ослонити на т у ђ и х 90 година, али колико ће онда дочекати својих годива?

Даклем миру је једина нада у цару Вилхелму. Тако је и краљу Милану једина нада у миру. — Сад коме ћемо пре да честитамо: Миру или Милаву ?

Генерал Молтке има 83 године. Ако му се дода септенат, — ето и њему 90. Па онда може и он бити ослонац миру.

Д. »Доста нам је невоље што смо Морица изабрали, а не да му још и накнадни програм слушамо." — Тако веле јарачке Швабе (за разлику од новосадских либерала). На светосавској беседи у Вечу хтео и један брат Хрват да нешто рече, ал му комесар прекиде реч. (Ваљда је већ и полиција намирисала да се Срби са Хрватима могу споразумети и — без много речи,)

ик. Многи су опазили, да „Н. Доба," кад честита Арси Пајевићу заслужено црногорско одличије, једним оком гледи у онога коме честита, а другим оком као да намигује на

0. У Америци се родило дете са два језика. Да се то догодило у Мађарској, таки би му један језик одсекли. □ • в 11аше Доба" исисало јеиз прста да ће Миша Димитријевић ићи у Швајцарску. Шта, зар већ ни они не верују у вредност посланичком имунитета?

I#. Митровчан.: иокрстили су своју пијацу по имену бана Хедерварија. Ал ваљда не за то што бана страшно волу, већ за то што на тој пијаци има доста блата. (Онда разумемо честите Митровчане и не чудимо се).

Неспоразумљење. Умирала баба Јеца: Збогом свете бели. (А побожно провела је Земни живот цели.) Тешио ју попа Рада: Благо теби, Јело Твоја чиста душа мора Доћ' у рај за цело. Кад изданеш, твоје кости У гроб ће однети, А анђелић твоју душу У рај ће понети.

„Зар Анђелић," велиш попо, С рајем баратари? Онда попо, моја душа За небо не мари. Пре ће врази о,ч;нети ме, Тако м' ове свеће (Ма у паклу мучила се) Ал „Анђелић" неће."

Варадинац.

■о

Ти душе моје звездо!, Од ПстеФПЈа. Ти душе моје звездо јасна што ти је срце као кам ? желиш ли збиља, жено красна да пун тегобе очајам ??? Зашто ме неби милена простила јада силена'?

Да те ја љубим душо мила, признајем свету и Богу! ад' да прихајим била би сила, то душо веруј не могу : равну ти, тиче л' се свађе, нико још не нађе !!! Др. Казбулбуц.