Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1887.

Да видите, какво лепо уживање и какву дивну утеху умеју каткад маџарски хумористички листови пред своју публику да изнесу, шаљем вам овде у оригиналу једау песму, која је била ових дана у 6. броју маџ. листа „Вогзгет Јапкб". Ево те песме: Ше^уеиезЈ (1а1. — 1887. Кезге, 111 е§у кира 6 Бог, Е^уегипк кц пеше!; бб^ог! Иа^у а Бај тозС; 1те 1аб(1: К.ОБ2 р1апе(:а јаг аг е^еп, На 521с11ипк есгута.51: ге^еп Ме БаШзик тоз(: т! е^утазС. Те 15 еп^ебј, т1 зе ћиггик: —■ Е^утаз Ббгк гтеП: пуиггик? Мајс! а тибгка те»1е521 Аг1 а сзеке1у 521уе55е^е1:, Но^у а иес1е{: 15, пете1, 5 тЈепке!: 15 1еуез21. На е51к 15 е^у к15 ћЉа, Ие 1е§;уеп агеП §а1Ља: Во1опс1, ак! то51 (1огто§: НаБоги 1е52 — 5 аг(:ап, пете1, М1пке1 ереп и^у т1п1: 1е^ес1 1Ј§у15 еК'152 аг бгс1б<у. Прмпослас В. !И.*) *) Ми ту песму нисмо у стању тако иревести, да ништа не ивгуби од своје депоте; за то је и не преводимо. Ео зна иаџарски нека је протумачи онима, који незнају. Уредништво.

(5 Миланов Божић, то је Божић, У Брестовцу у Банату, у бившој милитарекој граници живе на пола Србљи а на поле Немци. Ту је живео и неки прилично имућан граничар, који се звао: „Миланов", и имао је комшију Немца Сепла, с ким је у љубави и пријатељетву живео. — Једаред па наш православни Божић! Зовне Миланов свог комшију Сепла на ручак, и овај дође. Пре ручка изнесу жене ракије и паче (тамо „паче" зову „питије") и Сепл се прилично напије и наједе. Сад се донесе ручак. Супа масна и дебела, многог говеђа меса, а то се Сеплу допада, извади пун тањир па и други. Затим дође говеђина с реном. Говеђине штоно веле наслагано као дрва. Сеплу се и то допадне, па је вадио и јео, колико је хтео, и докле је год могао. ■— Сад жене донесу сарму, и по сарми суво месо, пржене кобасице и пржену сланиницу. Сеплу гракну срце кад то виде; све би очима појео, и стане у себи жалити, што је толико јео паче, супе и говеђине, па више ништа не може; ал' опет преко свог тог извади и сарме и кобасица и сува меса, и онако као силом стане јести, куца се с домаћином и пије вина, само да би добио још апетита да једе, ал' бадава, не може, сит до грла. За тим донесу жене којекакве ђаконије са силним крупним сувим грожђем. Домаћин нуди

комшију Сепла, ал овај ни да окуеи, само се по кадкад напије. Донесе се гужваре и гибанице, ал' Сепл само гледи ал' не вади. Све је то којекако прегорео да неједе, ал' сад се донесе печено прасе; печен ћурак и обарена шунка ; салата од целера, купуса и кромпира и кисели краставци. Сирома Сепл да пукне од једа што не може више да једе, а овамо опет очима би све појео. Пије опет вина да натера глад, ал' глад не долази. Изсече се печење, домаћин све једнако госта нуди; овај узме час црасета, час ћурке, час шунке, ал' не може да једе, већ само штоно веле, брља. И као што је обичај да цели дан стоји печење на асталу, то је Сепл цели дан само пио и брљао по печењу ал' није могао Јести. — И као што на римски Божић не одређују Немце на стражу и патролу, него само Србље, тако исто и на наш Божић не одређују Србље него само Немце, па и на Сепла дође баш тог дана ред да иде на патролу. Он онако пијан отиде на стражу, а целим путем грдећи свој а хвалећи Миланов Божић, па тако исто и на стражи. Каплар, Србин, који је био на иншпекцији, Запита га: Зашто тако грди свој, а хвали Миланов Божић. Зато, одговори Сепл, што наш Божић није ништа. Много звоне, а мало кувају. Скувају једну патку, па док ја дођем из цркве, а они је код куће већ поједу, а на Миланоп Божић мало звоне а много кувају и пеку, „Миланов Божић, то је Божић". — Видећи каплар да је Шваба наквашен. не одреди га да иде на патролу, него га остави на стражи да се изспава.

Досетке и наивности из дечијег света. Милутик је одрастао у вароши. Он никад нпје имао прилике да се унозна са ширим домаћим нословима. Њему се изнесе млеко и он га је радо ппо али еикад није знао одкуд долази млеко а у школу још није ишао да би тамо научио. Једном га одведе мати тетци на ссло. Он је шврљао по великом дворишту, башкарио се по трави и јурио са псеганцетом својим живину. Кад у вече приспеше краве из поља пође и он за девојком која је носила карлице за мужење крава. Нажљиво је гледао како девојка музе краве па ће изненађено повикати: Ау! па зар се тако прави млеко?

Први пут у позоришту. Мали Милан је био ономад први пут у позоришту. Представљао се један комад у четир чина и пет слика. При свршетку представе кад су му се сви старији већ почели кући кретати стане их он задржавати. Та станите још мало за бога, четир^чина смо већ видели, да видимо још и ти пет слика.

Истом Милану је чудно било што је чуо да ће се данас представљати овај и овај к о м а д а понекад то и то п а р ч е те ће једном запитати своју матер: Је-ли, мати, је-ли кад је у пет чинова онда је комад, а кад у три и мање, онда је парче?