Стармали

„СТАРМАЛИ"

БР. 4. ЗА 1887.

Ђира. 0 сирома! 0 сирома! 0 С и р ома! Спира. Па ко ти је тај с и р о м а к? Ћира. Наш министар просвете. Господин Трефор. Спира. А од кад је о с и р омаш и о ? Ћира. Та зар ниси чуо шта му је речено у сред Пеште, у сред сабора! Рекао му Еомлоши у брк, да парохије и друга црквева достојанетва дели не на поклон, већ вапоклон — (па макар само и за политични поклон). Спира. Па ако је то истина баш онда није сир о м а. Ћира. Али ако то није истина? Спира. Онда нека иште сведоибу од Анђелића. Ћира. Шта? Сведоџбу неистине? Спира. Не. Ја би волео кад би Анђелић био кадар, да му изда сведоџбу истине.

Ћира- Ко нам је постао министар финанције ? Спира. Тиса. Ћира. Једва могу да верујем. Спира. То је лако веровати. Јер он је сам себе п редлозкио. Ћира Предложити себе. ^ то може свако. Али шта ће Заложити То наћи није лако.

П у С Ј1 И Ц е. ~ Некима је пало на памет да Депретиса упоређују са Гарашанином. Али су се брзо тргнули, јер су увидели да је Гарашанин много де-претисниј и.

#. Робилант је пао. Али бар сад зна колико је Сахати — у Африци. — Робилант ће се опет дигнути и седиће на мекој фотељи, све док му Талијави не кажу колко је сати — у Европи.

V. Мудри људи веле да би Аустрија могла предупредити рат (бар у јужној Европи) — и то без оружја; само са прстом и крстом. Прст да метне на чело, — а крст на оно што није њено.

За бездушну политику увек се нађе хладаа душ. Политичне тикве саме навуку на себе (иа са које стране) лековиту поли-тикву.

<Г, Сад, кад су се неповеренице захукале, Анђелић је отишао и није нам оставио своју адресу. Једни веле на то: Анђелић нам је д о с к о ч и о. А други веле: Није, само је у с к о ч и о.

О. Даклем Харамбашић осуђен на 15 месеци затвора. Је ли због нрађе ? — није. Је ли због убијства? — није. Је ли због преваре ? — није. Да за што ? Због молитве. — Да су бар ту осуду мотивирали са његовим страшним презименом, ајде де! Нама, као нејуристама, чини се да би тај разлог био много темељнији. (Но пошто није у реду да се судсш дела критикују, то ми ћутимо као мушице^ Гледаћемо да се што мање богу молимо. А што се будемо молили, то ће остати тајна — наша и божија).

Л. Кажу да краљ Милан о маскенбаловима облачи се као црн Домино. Та тако га тек могу сви познати. Ако би хтео да га нико не позна мор»ао би се обући као бео Домино.

»к. Што јесте, јесте, народ уме вешто крстити и без воде. Једног српског уредника сада провваше »Фогмег Пиштом". — Треба ли да кажемо ко је тај веселник? □. Хорватовић није пао, него се диго. А То.паловић је пао (у ону замку из које се Хорватовић срећно искобељ'о).

Ода мом подераном шеширу. ^ Шеширу мили збогом ти велии, Збогом ти морам казати већ, К растанку наг - зм дозволи само Прословит с' тобом још коју реч. Срце ми пуца, душа ме боли, Што тебе сада остављам ја|; Стари смо знанци, добро се знамо, Добротво 1 си мк од вајкада. Хеј! Ма да знадеш, нежто да чујеш, Та главу си м I покриво ти ! Учтив си био, понизан одвећ Клан.'о се свакој ћупетини. Па како има, кудгод погледиш, Безбројно много ћупетина То си се јадни клањајућ' с свима Отрцо ето пре времена. Само т' још једно тешити може А то је твоје бесамрће; Када ко папир ускрснеш врли Тада се можеш светит' за све« Па как' још можеш постати моћан, Ако те узму за новине; Зато те молим немој се срдит, Ако те бацим сад на — ђубре. Оето-ја Голаћ.