Стармали

„СТАРМАЈШ 14 БР. 4. НА 1бд7.

Кад немате новада неморате путовати — дода воденичар, и пође даље. Сва тројица га почну молити да их понесе преко, па ма му и дужни остали. Воденичар се насмеје на ове последње речи па рече: Хајде де, немарим, ал само ћу вас \ на овај начин пренети; добро чујте! Ти ћелави мораш са скрштеним рукама седити, ти шугави ако се уздранаш — бадићу те у воду, затим се окрене балавом па рече : ако само привучеш рукав преко носа, — разбићу ти веслом нос. Немаримо, но, само терај ! Чим се чамац од обале отисне, забагља шугави нокте ;у шугу поче се чешати а из гласа викати: „сад ћемо се возати"! па све то те то као бајаги од радости. ћелави диже најпре једну руку изнад главе па рече : „како би било пришко, да си најпре овамо, ионда онамо тај чамац окрено ? Балаии упадне у реч, па као бајаги јетко рече: „шта ти знаш, може он и овамо — па превуче десну руку прежо носа — а може и онамо, па опет левим рукавом отре нос. Ђ.

Свети Бартул, У једном шокачком селу био је храм цркве (Буч). Дрква је славила св. Бартула. На дан на два почне се спремати за славу, па како су по цркви пајали, чистили и радили — привале кип св. Бартула и расцопају га. Шта ће сад наопако ? ! Дође и попа гледи, премишља. Најпосле се досети звонар, да гајдаш у њиховом селу врло личи на св. Бартула, и понуди, да мету њега на оно место за време службе. Допадне се и попи, те брже боље пошљу по гајдаша. Дође гајдаш, а они му кажу чега ради су га звали, и понуде му десет фор. Овај пристане. Сутра дан свуку гајдг.ша пре службе, припашу му неку кецељу, и нешто мало липаћура преко рамена, а нешто у руку. Почну се већ и у цркву купити. Како који дође, пали свецу свећу, па лепи око његових ногу. Око пола службе толико је било свећа око њега, да се почо знојити, а_по кад и кад и мргодити се, кад му восак на голу ногу кане. Кад капљање учеста, скочи светац ко помаман, па терај кроз народ напоље. Светина узверено гледаше за свецем, он се окрене још једаред код црквени врата и повиче : „Није ни мој баба био светац, нећу ни ја." Ђ.

Муж (умирући): Осећам, да ћу умрети и боле ме јпто ћу те оставити саму, — на овом широком свету; Но ти саветујем, да се удаш за др. Н. Ж е н а : И ја сам већ мислила то.

Судац : (сведоку). Колико имате година? Ж е н а : 24. С у д а ц : А колико вам је старо крштено писмо. 1ои! се могу добитк сви бројеви

У позоришту. А. Не разумем како да је мој „гукер" гори од твога а једна им је цена. Б. Сам си га покварио, јер увек гледиш на гаднв девојке. — Многе женскиње тек онда љубе, поштују и сећају се Господа В и ш њ е г а, кад их „з емаљска' господа оставе.

— Мијо, ти си оает пијан, а кад сам те примио у службу, ти си ми се зарекао, да нећеш в и ш е никад пити. — Молим господине, па не пијем ја ни сад ,в и ш е" — но пре. Судац: Ви сте већ 15 пута били кажњени због крађе и варања. Оптужени: Молим само четрнаест пута. С у д а ц : Ал у записнику стоји 15 пута. 0 п т у ж е н и : Па ајд да се опкладимо ! Ј. N1—11.

Одговори уредништва, К. 'У?. у Винковце. Пошљите пак ћемо видити је ли за наш лист. Неглеђуш не можемо ништа обећати. Светешићу. Од сваке добре и лепе жеље не мора се направити песма. И ова је ваша жеља красна — но ви би то у прози боље изразили. „Кад мачка није код куће". Ово је превод. Па једно за то што сте то заборавили означити, а друго за то, што је пренод лош, те би се морао много исправљати — нећеме штампати. Новије књиге, иослате уредништву на ириказ. Физика у Срба. Студија из Српске књижевности. Написао Стева Милованов. Обдарила Матица Српска. У Н. Саду 1886. Српска шгамп. дра Свет. Милетића. Добија се код писца по 50 новч. бјог&је КавШоИс-8кепЛег1»е§. Кпјц?а I. 1887. 1г(1апје кпјмаге Вгасе М. РороУ1са и Иоуоте 8ас1и. Сјепа 15 поус. вуог^је Кав^гчоМс-бкепДегђе^. КпЈ1§а II. 1887. 1гс1апје кпј1гаге Вгасе М. РороУ1са и ^оуоте *5аДи. Сјепа 15 потс. Висарион Љубиша Митрополит Црногорски.'Написао Дионис. Миковић. У Н. Саду Издање и штампа А. Пајевића. Цена (?). цвРЈош и овај број шаљемо свима нашим дојакошњин нреднлатницима од којих још није предплата стигла, молећи их да пзволе претплату поиовити или да нам врате лист патраг, ако га не желе и даље држати, па да се ради штаипања за даље равнати знамо. Наклада „Стардадог." гтариалога" од почетна до данас.