Стармали

„СТАРМАЛМ" БР. 5. ЗА 1887.

она. чисто замишља: да он „банке" проси! он. се ено одважно сад,а ствари лати ; от. мора и тако, пре ил' после знати ! он је стао пред,а-њу, па је дуго гледи, пна канда нагађа, па руди и бледи ! он је пита у кратко : „колико мираза"? она нешто промуца, али ништ' не каза. он сад опет започе: „колико имате". она на то: „Зар баш то, морате да знате" ? он ће рећи искрено: „то је нужно знати" ! она пита : »Бога вам, колико је сати?" он већ ено окрену са свим другу ноту. она види да ће сад изгубити : „фоту" ! он заврши: „онда смо једно другом туђе! она себи замишља ; осветно оруђе! он се врата дочепа, само : , збогом" ! каза, она види, колико вреди — без: „мираза и !!! Морад: Ова арича нова је, али гшак стара! При данашњој женчтби, „нова./" разговара\!! Др. Назбулбуц.

ђ.

Еуд кеш боље? Ко никада никоме неће да помаже али баш и никоме неће да одмаже, може барем живити како му је жеља, сигуран је за увек лажних пријатеља:

Макоа и књиге| Макса књиге никако не чита, ал их ређа у своме орману; ако њему ништа и не вреде, барем мољац има добру храну ! Др. Назбулбуц.

Правда и неправда.

Из солдачине, К а п е т а н. Море Мишо ! шта ће с тобом већ бити, и кад ћеш се ти већ тог дерног пића наситити ? Та зар ти није срамота дан на дан; ко је на „ранорту ?" Миша, ко је аатворен? — Миша, та знаш ли да све другове своје тиме срамотиш: М и ш а: (Стоји као укован па само ћути). Капетан: Од сад мораш ми доћи увек да јавиш, кад ћеш бити пијан, — „марш !" М и ш а: Салутира, окрене се на пети, и дође до врата, за тим се опет окрене капетану и салутира. Шта је? запита капетан. Молим понизно г. капетан, јављам да ћу данас бити пијан. Добро но, иди до ђавола ! М и ш а (још стоји, мало се прокашље на рече): Јављам понизно, да ћу и сутра и прекосутра; а може бити и накосутра бити пијан. Иа кажи целе недеље, дода капетан шта си напао ту •ситнити, марш!

Пође правда и неправда заједно по свету. Тумарајући тако, доспеду једно вече у неку кафану, Неправда се поче разметати мислиш да милијонима располаже ; а правда се снуждила, скрстила руке па ћути. Неправда заповеда свакојаке ђаконије, а правда ће му приметити : в Море шта ти радиш ? зар не знаш да ни пребијене паре немамо ? ! Неправда се продере : ћути, па чекај готово ! У томе устане неки госг да кући иде, куцне у чашу, а келнер се створи пред њим и запита: „IIIта заповедате ?■' Хоћу да платим. Шта сте имали молићу ? Двадесет и пет „халбсајдлова" вина и по кифле. Келнер пружи рачун, а гост њему дукат да истави дуг, а кад „кусур" доби, — опрости се и оде. Неправда је то све гледала и увардала и дукат какав је био, па затим се и она продере : „келнер". Келнер дође, а она настави : „зар ја нећу добити ништа од мог новца натраг ?" А зашто да добијеш, кад још ни платила ниси? А да дије мој дукат ? Та какав те је дукат снаш^ о ? ! Бре немој ти правити комендију, већ враћај док си читав ! На ову свађу дође и кафеџија, а неправда се поче одма тужити, како јој келнер неће од дуката да врати. Правда ћути оће у земљу да нропадне од чуда и покора, зна, да их обоје тумбе искрену, неби истресао новчића. Кафеџија мисли тако је, па рече келнеру, „подај подај натраг, не прави комендије" ! Келнер се куне да није никакав дукат добио, а нецравда једнако тврди да јесте. Напослетку рече: „ето, турите руку у џеп, па ће те наћи баш пробушен дукат. Кафеџија тури руку у џеп ; извади пуну шаку ситна новца, а међу тим и пробушени дукат, Сад већ више није кафеџија ништа хтео ни да чује, већ оштро на келнера, да одма врати од дуката натраг. Сирома келнер кад види да нема куда, подиже руке небу, па очајно повиче: о правдо, ди си! Правда иза леђа рече : „та ту сам ја, ал немам новаца, па морам да ћутим."

Др Казбулбуц.

С р ц е! п (ИетеФи). , Срце се следи, ако не љуби, а љубил' — с'горе га љубавни плам; од з§ла ових, које је мање, то знаде ваљда створитељ сам! Др< Назоулбуц.

Јоу : се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.