Стармали
СТАРМАЛИ"
БР. 7. ЗА 1887.
51
У Сентомашу нема циде миле, јер је таио све с р п с к о бо четир пута српско. А ви авате да с р п има форму слова С. Четирп С значи:
Само слога Србина спасава! Тако ј' Србу писано па грбу. И напослетку : Србобран је — Србобран. И кад је тако, онда нема друге, него сви ћемо у Србобран. -*■ У Ш Т И П Ц И. Српски престолонаследник добио је хауптрефер. Многи се теше, да ће и краљ Милан пре а после извући лутрију. * * * У Београду расписо Аничић награду на „Цветићев марш." А шта би млоги дали кад би ко нешто извео краљев „марш." * * * Баш нам иде наопако. Ово дана липсао је већ и најбољи мађарски коњ, Кинчем. * * * „Пестер Лојд" донео је у славу „Кинчем-а" читав чланак. Чудно до душе да се кон. тако слави, ал то се у „П. Л" не догађа сад први пут." * * * Почела су излазити Вукова дела: „Е па дела! Купујте! * * * Истина прва књига има штампарских погрешака, ал боља су Вукова дела са штампарским погрешкама; него штампарске погрешке у којима нема „Вукових дела.* * * * Неко чуо где се препоручују „Вукова дела,"
те не знајући да је реч о Караџпћу, реће: „Богме ће још победити правац „Нашег Доба." * * * Дакле збор у Сентомашу! Штета што Сентомага не стоји уз Дунав, али је опет срећа што не стоји уз — Тису. * * * Види се, и ако Сентомаш није на в о д и, опет је сад њему пало у део да он — води. * * * У Босни је постављен Барон К у ч е р а за цивилног управника. А баш он није умео никад да кучира у п р а в о. * * * Стиже вест : „Герман је јако узрујане душе, а тело му дркће као прут.* Герман је требао у напред знати, да је прут, само у снопу — јак. +
Ћира. Јеси ли чуо да се говори о неким новим добрим одношајима између Француске и Немачке. То је све Лесепсово предиво. Спира. Ал ти добри одношаји још нису ратифицирани. Ћира. Ал се могу врло лако ратифицирати.
Ћира. Ево списак новог аванжмана чиновничког у Босни. Спира. Па читај ми неколико имена, да видим какав ветар душе. Ћира (чита) Ријтапп, — Меизсћић НиПез. — 51гиз гк 1 ешј с г. — Сћо1ос1еск1. — 1_[ п ктау ег.. — Кагтапзкп — Nес!г 1 е 1-
лријала неби, то си ти једаред за свагда мудру наредбу | издала, да се кафа масме ире ,'онети, док ти не будеш са ] твојом јјутарњом тоалетом у реду. А то се наравно, није могло баш на минуте одредити. — Више пута трајало је то и добра по сата. Онда је бар ка®а била умерено топла, дочим сад са овим врелим, јаким пкћем, — које ми је пре твој осмсх сладио, (а сада морам гиеКер унутра трпати) скоро усне испечем. Колико си ми пута ти засладила читање ти дерни новина твојим слатким запиткивањем о овоме и о ономе, шта пута си ми, — баш кад сам нешто занимљиво нашао, — узела новине из руку, па их сама читала, дочим се
моје љуоопитство на тај начин удвостручило г
! А
сад,
извалим се после фруштука онако лен> на !диван, запалим цигару, и морам сам самцит да прочитам оно што хоћу. . Кажем ти, драга Јулчице ! Овако се неда живети ! Па и другог јада имам у кући. Наша нова собарица Маришка, која^ има тако пријатно лишце, да си се ти чисто мало нобоЈала, — о \ како си се мотла у мене иосумпати , драга Јулчице ! ? — од како си ти одпутовала,
са свим се променила; она озоиљност, која јој је пре тако добро стојала, и коју си ти тако згодно са „ мргода " крстила, са свим је нестало. Сад са свим без зазора окреће своје иначе увек скромно оборене очи, вечито се осмејкива, изаосећи с тим на видик њене беле зубе, а увек се тако дотера, тако намести, да се — и ако ми се то ни мало не свиди, — ипак не могу на њу разљутити. Но опет морадох јој моје негодовање изразити и тако је јуче, — али уздржавајуЛи се, да не будем нагао, — по образу ћушнем! Она се чисто изненади и стаде ми ирстом ирстити,~— мени иретити !! - — и још рече, да ће то и теби у илиџу писати! . . . Да ли је то учинила, не знам, а да-неби каква лажна подметања било, јављам ти за раније целу истину ! На пакост и целаЈтрговина стала је за време ове велике врућине — Не морам се журити, да удућанидем, а и много раније могу дућан затворити# Пре 11 сати и не излазим из куће, а због претеране жеге обично већ у 4 сата затварам радњу. — Шта да се ради за то цело време? Код куће не волем бити, ту ми је сувише иразно, *