Стармали

„СТАРМАЈШ"

БР. 7. ЗА 1887.

51

У Сентомашу нема циде миле, јер је тамо све с р п с к о по четир пута српско. А ви знате да с р п има форму сдова С. Четирн С значи:

Само слога Србина спасава! Тако ј' Србу писано ва грбу. И напослетку : Србобран је — Србобран. И кад је тако, онда нема друге, него сви ћемо у Србобран. У Ш Т И П Ц И. Српски престолонаследник добио је хауигрефер. Многи се теше, да ће и краљ Милан пре а после извући лутрију. * * * У Београду расписо Аничић награду на ,Цветићев марш." А шта би млоги дали кад би ко нешто извео краљев „марш." * * * Баш нам иде наопако. Ово дана липсао је већ и најбољи мађарски коњ, Кинчем. * * * „Пестер ЈГојд" донео је у славу „Кинчем-а" читав чланак. Чудно до душе да се коњ тако слави, ал то се у „П. Л" не догађа сад први пут." * * * Почела су излазити Вукова дела: „Е па дела! Купујте! * * Истина прва књига има штампарских погрешака, ал боља су Вукова дела са штампарским погрешкама; него штампарске погрешке у којима нема „Вукових дела. * * * * Неко чуо где се препоручују „Вукова дела,"

те не знајући да је реч о Караџићу, реће: „Богме ће још победити правац „Нашег Доба." * * * Дакле збор у Сентомашу! Штета што Сентомага не стоји уз Дунав, али је опет срећа што не стоји уз — Тису. * * * Види се, и ако Сентомаш није на в о д и, опет је сад њему пало у део да он — води. * * * У Босни је постављен Барон Ку чера за цивилног управника. А баш он није умео никад да кучира у п р а в о. * * * Стиже вест : „Герман је јако узрујане душе, а тело му дркће као прут." Герман је требао у напред знати, да је прут, само у снопу — јак. +

Ћира. Јеси ли чуо да се говори о неким новим добрим одношајима између Француске и Немачке. То је све Лесепсово предиво. Спира. Ал ти добри одношаји још нису ратифицирани. Ћира. Ал се могу врло лако ратиф ицирати.

Ћира. Ево списак вовог аванжмава чиновничког у Босни. Спира. Па читај ми неколико имена, да видим какав ветар душе. Ћира (чита) Ријтапп, — Меизсћић НиНез. — 51 гиз2к 1 ешј с2. -— Сћо1ос1ескп — ћјпктауег.. — Кагтапзкп — Кес121е1-

пријала неби, то си ти једаред за свагда мудру наредбу издала, да се кафа нгсме ире /,онети, док ти не будеш са твојом јутарњом тоалетом у реду. А то се наравно, није могло баш на минуте одредити. — Више нута трајало је то и добра по сата. Онда је бар каиа била умерено топла, дочим сад са овим врелим, јакилг пкћем, — које ми је пре твој осмчх сладио, (а сада морам гиеЛер унутра трпати) скоро усне испечем. Кодико си ми пута ти засладила читање ти дерни новина твојим слатким запиткивањем о овоме и о ономе, шта пута си ми, — баш кад сам нешто занимљиво нашао, — }зела новине из руку, па их сама читала, дочим се моје љубопитство на тај начин удвостручило 4 ! А сад, извалим се после фруштука онако лењ на [диван, запалим цигару, и морам сам самцит да прочитам оно што хоћу. . Кажем ти, драга Јулчице ! Овако се неда живети ! Па и другог јада имам у кући. Наша нова собарица Маришка, која! има тако пријатно лишце, да си се ти чисто мало побоЈала, — о ! како си се мотла у мене иосумњати , драга Јулчице ! ? — од како си ти одвутовала,

са свим се променила; она озоиљност, која јој је пре тако добро стојала, и коју си ти тако згодно са „ мргода " крстила, са свим је нестало. Сад са свим без зазора окреће своје иначе увек скромно оборене очи, вечито се осмејкива, износећи с тим на видик њене беле зубе, а увек се тако дотера, тако намести, да се — и ако ми се то ни мало не свиди, — ипак не могу на њу разљутити. Но опет морадох јој моје негодовање изразити и тако је јуче, — али уздр?кавајуЛи се, да не будем нагао, — по образу ћушнем! Она се чисто изненади и ста [е ми ирстом ирстити, "■— мени иретити !! — — и још рече, да ће то и теби у илиџу писати! . . . Да ли је то учинила, не знам, а да'неби каква лажна подметања било, јављам ти за раније целу истину ! На пакост и цела Јтрговина стала је за време ове велике врућине. — Не морам се журити, да удућанидем, а и много раније могу дућан затворити# Пре 11 сати и не излазим из куће, а због претеране жеге обично већ у 4 сата затварам радњу. — Шта да се ради за то цело време? Код куће не волем бити, ту ми је сувише иразно, *