Стармали

Л <Ј1АГМА1И" V. ЗА 1887.

5'кк — Оо1аћо\узк1. — Огис21пзк1. — Реге1ки. — Каг<1е11. Спира. Стани, стани, молим те. А има ли бар које презиме, које мало и на српски мири^ае. Ђира. (Дуго тражи). Аха. ево овде један, који се зове Давидовић, а другом је презиме Линић. Спира. А како им је крсно име? Ћира. Линић се зове Рудолф, а Давидовић К а р л. Спира. Доста, доста. Нисам још фруштуковао, па ми ,,е нешто мучно.

П у С Ј1 И Ц е, А. Кад чујемо говориги о некој српско-комшијској конвенцији, онда нам истина падне на ум какав чивутин кон, али о каквом сјајном венцу (за краља Милава) не да се ни сневати.

□. Неки веле даје конвенција само скраћена реч од коа[зек]венција, — а то значи по лексикону напредњачком: доследност — апо лексикону народњем: последност.

+. Ми смо негда у катихизису учили да је крештеније т а ј на. Ал^ ево у Сарајеву крсте се сокаци ј а в н о — в то све немачким именима. (Изгледа баш као да се некн спремају за вечност).

•"К. На онај предлог о Србима, што је годинама дежао у бановом чекмежету, нааадало је са три прста прашпне. Сад је тај предлог изнешен да се излуфтира, прашина да се стресе и народу у очи заспе.

све ме подсећа на Тебе мила моја Јулчице! Па тебе, која мојој срећи недостајеш! Залуд се трудим да заборавим на мој јад! . . . Цели дан преспавам ону припеку, а у вече силом се бацам у крило — тако званих забава! Боже мој! Као да је весела аоиевка, свирка, и игра, леие девојке и жене, излети до К.рловаца и у шумицу, раскалашни иријатељи и добро ииво или вино, — као да је све то кадро загладиги чезњу моју за мојом љубезном Јулчицом ! Шта људи управо налазе на тим забавама, то ја не појмим! Па још кад помислим, да сам и ја, пре него што сам тебе, Моје благо, моје све, задобио, имао радости у таквим иразним теревенкама! . . . Знаш ли, мила Јулчице, какав раскалашан живот воде ти људи без срца , који својим женама пишу дугачка писма нуна љубазности и лажне чезње? . . Напуштају свој/ радњу, само да у свакој теревенки могу бћти! . . . Где их нема, и по пиварама и по крчмама и свугде где им места није. Ту се часте, једу и пију, играју уз неку злоудну музиху, лармају, у кратко тако се раскалашно понашају, да ти ја не могу ни у близу о-

Да ли ће, боже, стрељачке дружине у Србији што допринети, да од сада буде што мање стрељања!

$4. Више пута народу извуку и ћилим испод ногу, ал он се теши, да бар остаје на патосу. — Али известилац краљевинске депутације г. Мишкатовић он је такав 1^и&5пп§;ег, да му не треба ни ћилпма ни патоса.

(5). Ако у Троједнипи владина странка и при новпм изборима остане у већини, то ће бити з д ок о б а н глас. (3 д о — к о — б а н).

кк. Чудновато !Од дуализма, само ако се измени једно слово, може да постане д у е л и з а м. Е па пак. У Пешти волу и једно и друго. Има један . . . Има један бан (Име знаде сам), Нит' је плав ни жут, Ал је наметнут. Земља њега плаћа; Из ње лиже саћа. Но с чела до пете Сав је <;егет1;е1;4:е. Кад заоштри брке Неки му се диве (Али онда нестаје Земаљске архиве). писати. Помисли само, да овакав начин живота ни најмање не одговара моралу и кад би ја хтео бити брбљавац, могао би ти причати, како неки од тих дерних мужева не поштују ни светиљу кућ е своје, него у одсудности своје жене удвараЈу се својој — с обарици! . . . Ја а гпушам таких ствари и немам израза зато до само „ифуј\ а . . . и опет ифуј!! . . . Тако се видиш владају ти мужеви, које ми ти као узор препоручујеш! . . Мени је то сасвим неиојмљиво! . . . Већ толико недеља трудим се, да докучим ту потајну сласт код тако бесмислених забава, па све узалуд. — Као озбиљан ирагилац идем за овим блудним синовима и пратим их свуда, свуда, баш као шпијон неки. — У какво сс коло уватиш онако мораш наравно вграти, те и ја певам и играм бајаги са њима а овамо ми срце сво чемерно, гледајући њихову разузданост! . . . К још никако да докучим у чему уираво лежи иримамљивост тих тако званих забава! . . . Свако вече понављам моје опите, али још не могу да разјасним себи ту загонетку! . . . Кажем ти, драга Јулчице ! Ово је, да човек иолуди! (СврпшКе се.)