Стармали

„СТАРМАЛИ" БР.

7. ЗА 1887.

53

Србма каже : Вама ћу Пружит' руку леву! (И заиста поглади — Поповића Стеву). (Једанпут је реко — УегПаз ех пића Србма нисам гори Од Мажуранића). Кажу да ј' и страд'о И очепљен био. Не знам, — јер ми с њиме Процес није мио. Сви ми знамо, — и он Зна где му је место: У Загребу ј' ретко, У Пешти је често. Па шта га још држи? Нека ситнеж адска: Неслогица стара Српска и хрватска.

Са загребачког свеучшшпта. Српски ђаци. А камо нам „Нада" — „Не допушта влада." Хрватски ђаци. Па зар ни X р в а т а" ? — „Б— је Тисинћата' .

Оват поук вреди Милијон дуката.

Н.

Амерички оглас,

—н.

Честитка. Кад није друкчије, а ја ево честитам господину ТС у ч е р и. Кад не могу сам кучирати, ја ћу се врло радо вучирати дати. Ако ни то не докучим — онда остајемкучебер старе Пресе, уверивши се, да је цела корумптивна система трице и к у ч и н е. Ћурновиђ.

„Рецимо коју", Полита.

Рецижо коју. тако се зове брошура Др» Мише - тако се зове одговор ЈГазе

„Рецимо и ми коју" Нанчића. Хајде рецимо још коју — тако вели ;Стармали в . Али се онда пожуримо да што пре пређемо са речи на делање сложно н споразумно.

Две вести. У Берлину нестало је пет пакета динамита из магазина, у којима је тој роби место.

У Петрограду нашло се динамитских бомба у људи, код којих та роба није на своме месту. (Еао што видпте ми смо те две вести јако размакди, да не би ко помислио е пх ми у какву свезу доводимо).

Једне америчке новине имају овај оглас: „моје жене је нестало. Ко је нађе, па ми је доведе — разбићу му главу." Крескарије. Пет стотин' година, Ком то није школа, Том се с правом сме наругат' Свака туђа лола. Шта је цркви често ров ? П р о т ежиран богослов. Ко је цркви блудни син ? Ко не мари за свој чин. Ко светињи црни лик ? Недостојан свештеник. Што је цркви удар љут ? Попа, силом наметнут. Ал баш ни тај није спас, Који мења сваки час. Народа глас. С неба иде дажда А из пакла вражда Неће никад дажда Стигнути до беса. Ал неће ни вражда Стигнут до небеса. Разне земље. Згоде разне. У народа кесе п^азне У министра пуне. Није свугде тако, Признајем, дакако, Ади где је тако, Не треба да с' пљуне, Не треба да с' куне, Ту је доста имат свести, Ту ће народ плесан стрети, — Са чега? — Са круне. А + Б + В е^с.