Стармали

„СТАРМАЛИ"

БР. 7. ЗА 1887.

Из чујемо да су већ одавно за протопрезвитерског заменпка таку личност у т у ра ди, коју би народ врло радо одгурао. Сад ћемо ваљда скоро видети ко ће бити јачи : т у р а л о или г у р а л о.

И з ј а в а. Ми волемо „младе уреднике", јер нас јефтиво стају. Ал не волемо младе критичаре, јер нас могу скупо стати. Књижара код св. Саве.

Полицијски чиновник и Херцеговац. (Овпј се днјалог водно 29. јан. 1887 на иијаци српској.) П. Ч. Шта ти је то на капи? X. Бидиш; ваљда ниси слеп. То је „Н. I." II. Ч. А шта то значи? X. То значи : „Никола први." П. Ч. Парај то са капе, јер је то име страног владаоца. X. Ја нит сгм капу шио, нит ћу је парати. Ал ако ти што смета, а ти парај сам. II. Ч. (вади нож и пара). X. (мрко га гледа испод очију). П\ Ч. (враћа му капу натраг скинувши с ње она два „страшна" слова). Ево ти капе. X. А јеси ли опарао што ти је сметало? П. Ч. Јесам. X. Ако си с капе нећеш одавде (машивши се десном руком за лијеву страну прсију, тамо негдје око срца). Видио, чуо и прибележио Чика Нина.

Ерак и Петак. Ерак. „Е Петаче, пронашао сам нешто, што још нико до сада није. Шта мислиш, како се може преко целе зиме свака соба за „бам-бадава" гријати?" Петак. „Штета што ти то зииус не пронађе, али ипак можеш зато постати богат човек, само ако ти се проналазак у ствари да извести." Ерак. „Ја примам сваку могућу окладу." Петак. „Па смем ли и ја знати ту тајну?" Ерак. „Смеш, да како, и још те молим, да овај мој проналазак по могућству распространиш. Дакле, ко год хоће да греје собе за „бадава," он нека добро наложи фуруну, па онда да отвори широм и врата и прозоре, па је — — „забадава" ложио." Петак. „Ераче! Ераче! Зар је теби до комендије?" Др. Казбулбуц.

Цига и сремац. Оде цига у срем у бербу. Слушао је да су сремци добри играчи, тога ради упути се ;једне недеље колу да види како момци и девојке играју! Када је дошао стао је

у крај кола и мирно гледао. До њега стајао је један полеп сремачки момак, који је на себи имао нов гуњац. Не играју са свим добро и весело рећи ће сремац Циги! Придрж' молим те пришо овај мој гуњ, да им ја покажем како се игра. Ухвати се међу две враголанке,. почне онако по сремски заплетати, удари ногу о ногу и подвикивати : „Ев овако сремац каже" Сремац каже па не лаже" „Шиљчићи опанчићи," „с једног прста каишчићи. Ајдаша сокачићем! Цига када је видео где се сремац у колу раздрагао^ помисли у себи: „кад ћеш ти пришо сокачићем и ја ћу преко башчина," па шумангеле са сремчевим новим гуњцец. Кад се сремац из кола пустио има шта и видитиПрише Циге и сремчева нова гуњца ни од корова. прибележио /ђ К.

Митка Гладик Јчитељ мудрује : — В. Ј. — Неки научењак вели, да у природи ништа није излишно. То је заблуда. А зар мој трбух није сасвим излишан ?! — Ушли смо већ и у Март. Досадан месец. Морам два дана више да гладујем но у Фебруару. — Од како се по фабрикама справљају сзлни конзерви за војску ушла је и у мене велика воља (не за рат, већ) за јело. Таке ратне вести, драже ми живце. — Часни пост ! Људи се мрш^е, а мени је то сасвим све једно. Ја не мрсим ни о ускрсу! — Пита ме Јанко за што човек има два ока, а само једна уста. — »Зар ни то незнаш ?! — велим ја. — Зато мој Јанко, што човеку није слободно све појести, што види. — Да сам ја био Адам, Бог би од мог ребра врло слабачку Еву створио. — Трбух ми је тако забораван, као човечији ум. Шта и шта ум заборавља, ал' трбух никад не заборавља на — ручак. А да свет зна како се ја љутим на то памћење! — Неки мрсе и у посту, а ја постим и у мрсу. — Колика сличност између мог трбуха и мађарске државне благајне?! — Празнина и овде и онде.

Р А) Сељак и волови. С вашара се сељак вози Вес'о дома спеши Пшеницу Је добро прод'о Па се само смеши. Ал' волови сваки час му Нешто се рогуше Мало"возе, п'онда стану — Дешњак страшно душе.