Стармали

„СТА РМАЈШ" БР. 9. ЗА 1887

* У Киви је изгорело 260 Цигана. Наше Цигане (т. ј. пардон Арнауте) у Београду и, Карловцима ни бригеша. • Опет се говори да ће краља Милана бирати за бугарског кнеза. То је ваљда за велике војничке способности, доказане на — СлВвниди! Ив.

Еј* Ћира. Како ј' Криспи Деп Р ет иса ^јјјр ^Гр\\ %. Све до скора бомбардир'о, шшЖ~& Ш§§ ^ ог се ваљ Д а јоште сећаш, I \ЈШж Пријатељу Спиро. Спира. Али народ оштро викеу Противници да се сложе. И .Депретис са Криспијом Више се не гложе. Обојица еио саде Око једног посла раде. Ћира. Како је то могло бити Да се дигну таком вису? Спира. То је тако могло бити, Што ти људи — Срби нису.

Ћира. Ако се Герман врати — > Спира. Па види Ћира. Да је његов Јота Спира. На његово место већ кандидовао другог Ћира. Достојника Спира. Онда Ћира. Па шта онда? Спира. Онда ће „Вражје Доба" дочекати, за чим одавно жуди, — т. ј. да у своме занату нема такмаца, нити у (примању пара) супарника.

П у С Л И Ц е. 0. Председник троједничког сабора је Мирко Хрват, подпредседник је Мирко Србин. — Али зато ипак миру између Срба и Хрвата треба јача темеља — дај боже да га и нађе.

Вончина Је рекао још пре више година: „Г. карловачка препарандија добила је јуче јавност." Од тога доба прогало је много ј учева; и кад се сви ти јучеви сумирају, онда изгледа, да је карловачка препарандија нај у ч евнији завод у троједници.

ј*ј . Моасе и Чивутин таковски орден уловити; — али мора бити добар Фишер.

Д. Министар освете у .Србији, ма да је у мидеру, ипак се високо пење. — Сад се попео на душу дичном књижеввику и професору Јов. БошковиКу (коме није достојан ни ремен сапога одрешити). V. Тиса хоће да истисне Мишу Димитријевића са Милошем Димитријевићем. Шајкаши веле : част и поштење старијем Димитријевићу, ако не припусти свој срез туђину. Али Милошу, кога би нам Тиса натурио, умећемо показати, да Ми лоше ниги смо бирали, нити ћемо бирати, него све добре и најб оље. Кажу да у Карловцима има једна изборна бува, која ђурковића неће никад више ујести (даклем неће се од њега ни ујести дати).

Добро је где се ' 6 и стре појмови, — а још је боље где се поимају б-истрине. О Ја хуља, — ако није тако, Док се „Браник", „Застава" Међу собом гложе, „Вражје Доба" „Турски Марод" Веле : подрж', боже! („Ђоже !" — тако с' каже ; А мисли се: г враже !") с. Црвена јаја, Сиромах Герман! Тамо у туђини није било никога, који ће га, ако нишга друго, а оно бар изударати врбицом. Па зар да остане сад и без црвенога јајета. Но и лако је, а и тешко је послати му црвено јаје. Лако је зато, што кад би му човек послао јаје бело као снег, то би јаје у његовој десници — — поцрвенило, а да му човек пошље и црвено јаје, њему би изгледало црно, јер је Герману у овом тренутку све црно. Ал било како му било, овога ускрса не треба да остане Герман без црвеаог ја^ета. И онако га се већ одриче и Јота, а и остали његови нријатељи говоре о скорој — пензији. Дакле ево нашег дара, а уз њега и најтоплије жеље: Ти си болестан Германе, и ми ти од срца желимо да оздравиш. Нека ти бог подари дуги, дуги век, јер је право да пожњеш семе труда твојих." Ову молитву коју ти исписујемо на црвеном јајету треба матере да науче децу своју, децу ће ваљда бог саслушати. * * * Црвено јаје треба дати и Стеви Павловићу. То јаје може бити без икаквог натписа. Сва је ствар у томе, што њему треба послати — јаје утуцано. Он ће без сумње одмах разумети шта то значи.