Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1887.

,„ништ му од тог бити неће, „„још је мого и — утећи! „„макар да сам неваљалда ,„и убити данас хтела. в ћј е Р А ок ј а Л° и'р и ј а Кчте — — сва су јела загорела!! 1 и " Др. Назбулбуц. ДомаЈшн у теснацу. Домаћин коме се иначе није пресипало, добио госте. Али уједно поче и киша да пада. те гости не могоше кући. Јело се, пило се, пекла се плтна за патком, гуска за тусвом, а киша и не мисли да престане. Нотрошиде се кобасице и сланина из оџака, у подруму дотрајало вина. а гости још седе, јер не могу кући због кише, кад су већ и последње пиленце појели, домаћин изиде у двориште, лодиже руке па из дубине срца ускликну: 0 боже, бож ! је си ли имао кад гостију. — Ако си имао даћеш да киша лрестане, да се и ја беде курталишем. прибележио Младмали.

Дан и нок| Припека јака живети неда жестоко сунце сагоре моћ, све тражи хлада, одмора, мира, па ноћцу зове у помоћ: ах! жарки дане, кадаћеш проћ!? Ти блага ноћи када ћеш доћ' ? ? ? Тама голема земљу завила у праи вео поноћна сна, вихоре силне свуда повила да ншсо нема мира ни сна: Ах! црна ноћи, када ћеш проћ'? Ти ведри дане када ћеш доћ'??? ,11 о нољском" од Чеслава. Др. Казбулбуц. Из крчме, Гост: Донесите ми прног вина. К р ч м а р: Јуче се баш потрошило . . . . но ако ће те чекати, сад ћу га направити.

Последња жеља, С у д а ц (оптуженоме): Ви сте осуђени на вешала. Која вам је последња жеља? 0 с у ђ е н и : Како да немам. Пустите ме. Су дац: То неможе бити. Већ иначе нешто. Осуђени: Па добро. Ако ми умре пуница, не.мојте је саранити поред мене.

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Мали Марко, чији ,је отац качар (пинтер) рећи ће своме другу Стеви: Да ти знаш колико ми имамо дуга!" — Па не можете имати више него ми — одговори Стева — јер нама је и јуче однео фендер ствари у варошку кућу, па и мамин нов турвир, због д у г а. Шајкаш. Наш Андрија иде у други разред, па се више пута код куће хвали, да већ зна и маџареки читати. То је чула и мала Даница, која још не иде у школу. Кад дође лето, дадосмо АндриЈу да учи нливати. После шест недеља дође он кући и похвали се да већ зна пливати. Сад ће тек Даница да рече своју, т. ј. запита ће : „Јели, брацо, а знаш ли већ и маџарски пливати?" м. н. л. Код нас у кући не кува се никад рибе, јер је нико не воли. Једаред ималисмо госта, који је приповедао, кахо је, не знам где, јео красне рибе Пак се онда окрену Даници и запита је: „А волеш ли ти, мала, јести рибе? 4 Даница му одговори, — а знате ли шта ? — Одговори му : „Волем; али само батак." М. Н. /I.

Ево још нешто о нашој Даници, па онда нека је за данас доста. Играла се са мачком, па је мачка огребла. Није плакала, — ал да је добро запамтила, о томе емо се тек после неколико дана уверили. Дође субота; а тога дана мати деци увек сече нокте. Иајпре је осекла Анз,рији па онда Даници. А кад је свршила, пође за другим својим послом^ Али Даница је замоли: „Мама, осеци и цици нокте." М- н. л. Ми смо нашу малу Лелу учили, да чисто изговара, речи, да не каже меко, него м л еко. Није брзо научила, ал тек је научила, шта више и преучила је. — Ево како: Ономад јој дам парче хлеба, који је био мало потврд, јер је била мешња већ на измаку. Лела га опипа, па се намргоди: Ја не волем то, — ја волем млерана леба. Лелина мати. Отад. Перо, донеси ми лулу! Пера. Па ти си, тата, казао, да нећеш више пушити Отац. Ја нисам то казао теби, него матери. Пера. Аха, за то и не смеш да иштеш лулу од н>е.

Пера. Тата, дај ми две крајцаре да купим ситна грожђа. Отад. Немам ситних новаца. Пера. Још боље, дај ми крупних новаца, па ћу купити крупна грожђа. Промена. 0 0 како лепа, 0 како чедва, И како скромна, Па ка\о вредна.