Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1887.

Како румена И како мила, Јест, ти си така, Девојком била. А како љута, И како тужна. И како горда, А како ружна, Како си лења, Како си зелена, Ти — она иста Сада, ко жена. □о немачком К. П. Мир.

Србин у вандровци. Свршио млад Србин занат, а родитељи му онда рекоше, сад мораш ићи у вандровку, јер кажу да је то добро за занатлију. Али пре свега испеку му пиле и погачу, напуне му торбу па оправе сина из собе, нека иде у вандровку. А син никад није запитао шта је то вандровка, већ је мислио да треба само да се где склони и сакрије, да његови не знаду где је, — и тако ти се он склони на таван за с џак. Кад други дан споречка се његов отац са матером, 1 — мора битч да је дошло и до батина, Јер је мати здраво дрекала. То чује син на тавану за оцаком, па стаде викати кроз баџу: „Срећа твоја, бабо. што сам ја на вандровци; али чекај док дођем кући (т. ј. док иоједе што још има V торби), питаћу ја тебе што си матер тукао. Иослао Младиали.

Попа у запари, Изиде попа пред двери да чита еванћеље; но почем је слабо памтио где које еванђеље може брзо наћи, тако је још дан пре утурио залогу онде, где треба да чита. Но црнвењак случајно истресе залогу, а попа, незнајући да залоге нема поче прве речи на изус, овако: Рече Господ — рече Господ, — рече Господ — рече — а народ запита: па шта рече Господ ? „Да ми га је ухватити, које залогу извукао, би му пресело!" — тако заврши попа. прибележио Младмали.

„Водица". Ишао попа по селу да свети свечарску водицу, за коју сваки домаћин има да плати (т. ј. ако има) по 20 н. — Тако попа сврши церемонију и код браца Лаке ; али <>раца Лака није имао ситних 20 новч. (а у крупно му се није трефило), на тако није могао ни да плати. — Кад виде попа шта је, наљути се па рече: Кад немаш да платиш, нећеш имати ни „водице* — па зграби тањир и „водицу" испије. Младмали. Још се могу добнти сви бројеви „

Милостив муж. За бога, Милане, ти мене ни најмаље не жглиш ? ма у које доба ноћи морам да устајем, да ти врата отварам, — Жено драга, ево ти задајем поштену реч, тога од сад бити неће. Од сад ћу долазити кући кад сва врата буду отворена. А. Ти канда имаш нешто да ми кажеш. Б. Имам дабогме. Замисли само, наш пријатељ Моца синоћ био здрав читав, с нама пио, певао и веселио се, а кад данас — а ја чујем да се жени. Жеља нашег старог учитеља. Казао ми је већ толико пута да ништа друго не желк већ, да је сваки дан четвртак, — а сваког четвртка да је први. Доктори и крадљивци. Каква је разлика између доктора и крадљиваца? Крадљивац кад изиђе из чије куће добро зна шта домаћину фали. — Доктор то увек не зна. Мемка 0, мати, ала је наша Јуца ислабила! Мати. Ја не видим, дете моје. Мемка. Па како ћеш и да видиш, кад сад место једног носи два турнира. Брзина телеграфскаРазговарали се ђаци у Бечу у кафани о напрецима деветнаестог века, пак се сетише и телеграфа. „Заиста је то нешто дивно" — рећи ће један — „наши дедови нису могли ни сањати о такој брзини." „Каква брзипа!" — упаде им у реч један јуриста. „Каква ми је то брзииа! Телеграфао сам оцу да ми пошље 100 фор. — Ево већ шест недеља прошло, а новаца још нема. Хвала лепо на такој брзини !" Аха, — бог да прости ! Славни филозоф Декарт буде позван краљу на ручак. Кад је дошла срна на трпезу, извади и Декарт једно парче и поче га јести. До њега је седео неки налицкан грофић, коме не беше право што и Декарт ту има при* ступа, па му рече: „Гле, зар и филозофи једу срне!" Декарт му сасвим мирно одговори: „Шта, зар сте ви мислили, да су срне само за будале створене!"

Поштованом уредништву „ Браника *. На оно, што се у 37. бр. вашег цењеног листа рекло о мени са односом на брошуру дра Полита, истине ради морам и ја нешто рећи — кад се већ потрзају приватна писма, која нису била намењена јавности. тармалога* од почетка до данас. НШв™