Стармали

№

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1887.

онда, кад какав давно очекивани отпис министарски добије; на ружичало нију бабе ракије; овога месеца пада не само ускрс, него падају и акције београдске банке; ко је априла месеца писао у новине, неће ни после истину говорити; априла месеца бивши Текелијанци заборављају да се у „Матицу" уписују ; време је промењљиво, те су многи мозгови час ус.-јани (од сунца) а час кроз њих ветар пири; према времену су и календари променљиви, те су час „велики илустровани", час »најбољи календари за народ", час опет »најјефтинији планетари" и т. д.; калуђери не могу да нађу кључ од библиотеке, те се задовољавају кључем од подрума; одпољских послова на реду је чувати свиње и леђа своја; сад се већ почиње сејати раздор између Срба и Хрвата и Анте Старчевића стихови компонирају се у ноте; домаћице ,јаузнују" каве и купују нове Париске шешире! Панчевачки здравствени одбор мешкољи се у сну и преврће на другу страну ; у рупама новосадске калдрме хватају се мишеви, који упадне одмах скрха врат: воћке заливају водом, што бирташи и са лањским грожђем чине; овога месеца има по статистици највише сватова и самоубијства.

у Ч СТШ&а мрзи да свако зна, да је сам себе предложио.

Ћира. Даклем краљ Милан наименовао је дванаест чланова нове академије. Спира. Је ли са премаподписом министровим ? Ђира. Није. Спира. А зашто да није ? Ђира. Јер је Абердар постао чланом академије, па га

предмети пред нама — („шлајери" и шешири давно су већ бачени), два красна створа пред пами клече, ређајући на нашу совру све што је најбоље и најкусније. Ту су вам пржени пилићи, румене шунке, суви језици, печена гуска и др^та јој патка, сир и још ваздап ђаконија . . . а сад се помолише из канавете неке различите флаше, па чутура, па — па шта ћеш више? — Да дивне красоте, да дивних очију! — па оне лепе беле ручице, како укусно понамешташе ова јестива, а усташца љупко смешећи се рекоше: Хвала богу, стол је постављен! а од нас ни једно не хтеде бити јогуница, него и ми у глас повикасмо: Хвала богу! (а мени се и нехотице измаче: „и овим лепим рукама"). — Боже, боже, да красних ђаконија! „Таблето почиње" речиће лепо Милче и ми тако сложно почесмо кидати батакове, крила и прочаја оној хладној живини, да оваке слоге ретко где у нас Срба има. Само се мени десио мали малер — гледајући нетрептимице у црну косу госпође Милке, збунио се па левом руком очупам дебелом гусану готово половину леђа а десном завитлам велики комад шунке. Сладио сам се као онај пријан из Шашинаца, што је во времја оно купио на Митровачкој нијаци једну перецу, па је онда са хлебом присмакао. (ПродужнПе се.)

П у с л и ц е, А. Да ли ће нас боже сентомашки збор научити чему, или ће нам дати снагу за — нову кавгу.

Једни су хтели да се иде у авлију, а други да се остане у сали. Можда би још у авлији ишло за1опта581§;ег него што је ишло у сали.

©. Чујемо да су и неки званичници, н. пр. Ваоко, саветовали народу, да само слуша Јашу Томића, и виког другог. — Како је то лепо, кад се и у чиновницима пробуди потреба слоге и споразума.

-К Из Северићког мајдана украли су 25 кила динамита. Нашто им ? ! Ми Срби умемо и без динамита да се распрштимо.

Чујемо да се Анђелићу у Италији тако допада да се не мисли ни враћати.

□. Везе мира канда нису тако здраво дебеле, кад им је опасан један Шнебеле.

Ф. За Каткова веле да је био од р. цара испсован (ал то нико није чуо). За Гирса веле да је добио највећи орден (ал то нико није видио).

о°о. У Србији се појављује глад, — али така која се не да са 12,000 динара загладити. Лек ће морати скупље стати.

Некад и сад. I. Еад бејах момче млађано љутило ме је тад, кад стара мајка питаше: „куда Леш, рано сад" ? . .

о

П. После, кад жена љубазно питаше дан ил' ноћ, — нестрнљиво сам слушао: „кад ћеш ми натраг доЛ' ?* III. А данас земља покрива мајку и жену ми; никоме ввше не пита: „када Леш доЛи ми „Из енглеског по немачком."

Др. Казбулбуц.