Стармали

„СТАРМАЛИ" ВР. 10. ЗА 1887.

Снапг Пела у Апотеци. Оде снаш' пела са рецептом у апотеку« Апотекар када је рецепт прочитао, узме свој мали кантарчић, почне тражити и узимати са својих стелажа разне прашкове, да прописани лек зготови. У рецепту је био прописан међу осталим прашковима и опијум. Апотекар је случајно опијума у кантарчић усуо више, него што је прописано. Почне дакле од сувишног опијума одузимати, да остане прописана мера. Снаш' Пела када ово виде, рече: „Та за бога, Госиодару!" Ако бога знате, немојте и од тог мало усутог одузимати, та ја то купујем за једног сиромашка. Оставите све, што сте већ у кантарчић усули, а бог ће вама за тај сувишак већем платити.

прибележио Л. Н.

Ј а

Н а.

И 0 I. Вече тио, пуно чара роса пада доле, мирно река разговара нуз брда и доле Крај обале усамљени шетамо по трави, рука руку чврсто држи телом иду мрави .... „Љубиш ли ме жено драга „љубиш ли ме јако ? . . . . „да ја тебе с трасно волим „то већ види свако" ! . . . П. Главицу је оборила очи пламте само, срце лупа да искочи; . . . . даље корачамо Заклињем те Богом живим „да л' ме љубиш кажи?! . . . Сумњу моју разгони ми . . . срце ми ублажи! . . . . . . „Да л' те љубим „„питаш мене?! .. касће ти се лако, „»та то није тајна више то већ знаде свако !"".... „Из енглеског по немачком," Др. Назбулбуц. Књижар и муштерија. . . . Купите господине ову књигу има врло смешни ствари у њој, може човек пући од смеја. Добро, кад је тако узећу једну и послаћу је мојој пуници. (превод) Ђ.

Поштењаковић,

„Велеславни суде!" . . . бранилац ће рећи: „мој клијенат има срце одвећ добро, „а доказ Вам ево, не мож' бити већи: „Оно мало новца, што је јадник побро, „мучећи се тешко са сандуком тврдим, „не могу му никад у кривицу дати, „јер нуз сандук знате, да је онде била „кеса иуна вршком са жути дукати, „па за њу се није јадник труда дао!" . . . пл Ух! ио богу мени! ии — цикну клијент сада, „ „ Ух! што о том арије, нисам ништа знао ! и " Др. Назбулбуц.

У Падеју буна!

Пре неколико дана изда бележник Падејски налог добошару, да јави народу, да сваки који под солдачину подпада, несме се из места удалити, док то код општинске куће не јави. Добошар накресан — пође по селу добовати, а кад престаде а он се продере: „Људи! Муска је већ ту, него сваки који ашов, који мотику, виле, косу и шта који има у шаке, па браните домовину". Светина се узверила, мислила је да је већ у Иђошу, док им други нису мозак разбистрили.

На те мислим ! (Обична песма са мааии варијапима.) На те мислим кад у соби топлој каву кувам сам !

На те мислим

На те мислвм

кад одпало дугме себи прешивам! кад у друштву коме спуштам пива „шок" кад ми на ум паднеш, а иначе — јок!!! Др. Назбулбуц.

Нису Срби Договоре се два човека (ја их познајем) да начине један излет у шуму преко Тисе. Један украде шунку, а други понесе што је имао, црна лука и леба. Кад су сели да једу, падне им на ум, да је часни пост, и већ онај шта је извадијо из торбе шунку — хтеде оставити натраг. Овај други жељан меса, досети се па рече: знаш шта! Ми ће мо најпре јести шунку, па ће мо се разговарати маџарски, тако ће Бог мислити да нисмо Срби; а кад лукац узједемо — онда ће мо говорити српски. Хајде де, што му драго, на твоју душу греј. Толико су јели од шунке, да им лукац ни на ум није пао, а за сво преме говорише маџарски.