Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1887.

Само с' паром Тамо већ близу Сегедина има у једном селу један свештеник свети водице и кад је млади петак. Једном ће доћи на један салаш, и обавити свој посао. Кад је био готов, рече домаћици: „Е сад иопи што". Домаћица се стане мислити шта ће, а нона дода; само нека је с паром снао, а баш не мораш гледати шта је, може бити на пример : кокошка и гуска, прасе и јагње, голупче и ћурка, и тако шго, знаш домаћег благослова ради. Б.

Мојој милој! Ватра с твојих обрашчића издаје те, душо! . . . Сјај небесних очију ти одаје те душо! . . . Срце лупа тако бујно то неће да лаже, све ми ето тако јасно да ме љубиш каже .... Само уста твоја медна Зар зборит' не знаду ? . . . А како ће, кад им врели пољубци пе даду ?!!!.. _____ Др. Казбулбуц. Шта је телеграф. Стојим пре неки дан па гледим како оправљају жицу на телеграфу. Мало по мало окупила се читава гомила гледалаца. На то дође и један Молац па ће и он стати са осталима да гледи, те ће се кадгод окренути једном до себе и рећи: „0 мај! то је баш чудо како то, да сад кад на прилику он дрпне ту жицу, да се то ома зна чак и у Пешти? Та не дрпне он то, већ куцне, поправиће га онај до њега. Та сад ил дрпо, ил куцо све један кер, ал то мени никако нејде у главу како је то, кад незнаш, а ти чуј 1 ја ћу ти казати, па ако није тако онда питај вашег „Прпу". Кад би сад био један дугачак кер, ал тако дугачак, да му је глава у Цешти, а реп овде код твоји ногу, чим би му стао на реп — би лануо у Пешти. Но ви сте Ађани баш мудри није чудо што сте на гласу, дода Молац, и оде, а врти главом, канда му је занаљену труд бацио у уво. Ђ.

Неблагодаран свет, Баш је чудан овај свет! у ком данас живим! све му није по вољи, чини му се кривим! Чим се који „народњак" склања сваком с' пута; (јер се места дочеп'о, гди ће да с' нагута,) ето ларме на њега ода свију страна, као да је тако шта само људска мана ? /

. . . Гди сте видли реците .. да се тигар дере, док су уста пуна му, па има да ждере?! Или дигод видосте л' разјарена лава, кад се добро наждеро, па — лего да спава?! . . тражил' дигод јаросни бДка себи плвна, кад су уста пуна му мириснога сена?! . . Па што онда човеку живити не дате ? ? ? „Појем Вогу мојему!!!! . . . (То бар добро зните!) Др Казбулбуц. Баба Сарина Мајсторија. Баба Сара води велику бригу око свог благоутробија. За то она често сакрива какво јело или тесто, да само у више маха може она да га се дотакне сувоњавом руком својом. Тако једногдана кад је вршидба у највећем јеку била, умеси она гибаницу с квасцем, која је тако лепо нарасла, да ју је, боже ме прости једва из пећке извукла, јави се смањало петње грло. Један враголан међу чељади је видео кад је баба Сара месила гибаницу, а видео је и то, како Ју је и ломила, па сакрила у кревет под ћилимом. Но не рече ништа о овоме. Кад би било рућано доба дружина се сабра под шупу да руча. Баба Сара донесе чорбу на сто, а о гибаници ни спомена Посрка дружина чорбу, и већ почеше неки да устају од стола. Тад ће приметиги онај враголан, што је видео баба Сарину мајсторију: „А где је бабо гибаница? Ти ваљда заборавила да је донесеш? Баба сара се чисто трже, где зна неко за гибани цу, па ноче да се снебива: „Та . . . та . . . сад сам је тек замесила, она ће остати за вечеру". Овај јој I а то ништа пе рече, а ни други ко, та она је старешина у кући, па може како јој се хоће. Сви се латише посла. Кад би било око четир сата после подне, у једном се почеше навлачити на небу густи и црни облаци, да је постала читава тама на земљи. За тим поче севати, грмити, а богме и пуцати. Сви радени су вредно грабили, да што пре свуку вршај на гомилу, док још није ударила киша. Баба Сара није смела да у тој страхоти божијој седи сама у соби, већ је изашла под шупу, па се у једном буџаку шћућурила, а чим је мало јаче грмило, одмах се сва уздрхтала и по том се прекрстила. У једанпут груну из облака прави пљусак и дружина се разбеже с гумна, па куда ли ће него под шупу,где је и баба Сара била. „Пропаст божја, децо" — рече им баба Сара, па се прекрсти.

ЗЛК*" Јоиз се могу добити сви бројеви „Стармадога* од почетна до данас. I