Стармали

106

„СТАРМАЛИ" БР. 14. ЗА 1887.

иду од двета до цвета, хоћу рећи од места до места, да их је милина гледати. Многи који се не разуму, мисле, да лептирови остају на веки лептирови. Али се грдно преваре. Чим прођу избори за сабор, а лептирови полако угину; бадава их тражите, њих нигди нема; нигде вас не увесељавају. Иза себе оставе нека сићушна зрнцад, ја.ја, иди ако хоћете беседе. Та зрнцад расту и расту, дође време да се претворе у гусенице, и онда те гусенице побрсте народне плодове, поброте их и на њиви и у винограду, некад богме узрок су што оде многоме и кров с главе. Прође и то, а дође време, да се гусенице почну увијати и завијати, а тоје баш у месецима, кад је крај угарском и хрватском сабору. Накратко после тога, дакле пред изборе, ето ти их „со славоју" изађу из чауре као шарени лептирови. те обмањују свет. Лете од места до мезта, што наши веле: „нит лук јели, нит на лук мирисали," и као да никад нису били гусенице које нам побрстише и утаманише највећи део плодова. Види се, да су ови лептирови веома опасни и то баш најопаснији у месецу Мају и Јуну, (дакле пред изборе) јер баш онда и снесу своја несретна јаја, из којих после буду гусенице. Најглавније је ове шкодљиве зверке познати, Треба добро отворити очи, јесу ли ти шарени лептирови од увек то били, што су сад. Ако нису, онда нек нас не вара њихово шаренило, ни лепршање, те одмах знајмо с ким имамо посла. Лек противу ових лептирова врло је прост. Треба узети макар само мрвицу свести, помешати је са српским поносом, а нуз то треба додати и нешто одлучности. Од тога беже ти лептирови као нечисти од крста, и где тога има, тамо не могу ти „шарења-

ци" да снесу јаја, нит ће онда да се излежу отуд шкодљиве гусенице. Свест браћо, свест је најглавније средство против свију ж шарењака," упамтите то, Бог да прости душу чика Марку, он је умео с тима да изађе на крај. Дошао тако један „шарењак' пре три године, дакле опет пред изборе у гостиону, где је било пуно света, те почео да се лепрша и да показује најлепше боје. „Добар дан пријатељи!" рече. Но чика Марко је био по занату дунђерин, па му се већ и језик научио да ради са сикиром. „Какви сад опет пријатељи? пита он. „Ви то тек тако олако узимате. Шуровали сте док нам нису наименовали Германа; помагали сте људе који нам упропастише земљу; ломили сте нам врат; ево већ проплакасмо због вас, па сад: Добар дан пријатељи." То је с допуштењем баш безобразлук. Нек вам буде ко хоће пријатељ а не ми." Допуштам, истина, да је чика Марко био помало и шаљивчина, ал ја држим, да је ои у овом случају више имао право него што се шалио. + У ш т и п ц и. Српски је закон у Троједници потврђен. Само нема пазначено, ко се мора за њега бринути. — „Тешко сваком без оца и мајке." * * * Закон без чувара, то је виноград без пудара. То је каса без кључа. То је пуно буре, али је из њега извађен врањ. * # * Једне недеље читамо, да је у Срему био бан, а друге недеље, да је био лед. Може л' ту сад да потече мед ?

шмджетдж, Добро се овршило, Шала у једном чину. Написао Ј. П. 0. (Свршетак.) Пета појава. Бранко (долази са путним пртљагом у руци). Бојана. Бранко. (Куца на вратима.) Бојана. (За себе). Ко ће то бити? (Гласно.) Слободно! Бранко (чини се као да не познаје Бојану.) Извините госпођице . . . ја ако сам добро упућен .... Бојана. (Загледавши се мало боље у Бранка.) Та јееи д' ти то Бранко ако Бога знаш ? Бранко. Ако се не варам (гледи се) биће да сам ја. Бојана. Па добро дошао! } /тт . Бранко. Боље те нашао! ) 0Љ ^ 6 се Бојана. А ја држим да ћеш ти сутра доћи. Бранко. Јест, тако сам ти и писао, али бадава, кад нисам могао издржати. Бојана, Тако и треба. Бранко. А где је стрина? Бојана. Стрина је отишла к госпођи Говорчевићки,

а доћи ће на ручак. Но и она ће се зачудити — ја јој ништа нисам рекла о твом доласку. Б) анко. Код госпоје Говорчевићке (за себе.) Хм, код какве је отишла, можда неће ни до вечере доћи. (Гласно.) Па то си ти онда права домаћица. Бојана. Баш као што си и ти прави гост. — Али збиља сасвим сам заборавила. Шга ради чика, стрина и остала родбина? (За себе, смешећи се.) Сад ће мо доћи на ствар. Бранко. Здрави су ! Поздравили те ! Бојана. А госпођа милостива ? Бранко. Каква милостива ? Бојана. (За себе.) Нисам ли рекла; само даље. (Гласно.) Та сети се мало боље. (За себе.) Знам да ће сад рећи: (мушким гласом) не знам богами! Бранко, (истим гласом.) Не знам богами ! Бојана. А да ко је госпођица Зорка? А? Бранко. Али Бојана шта ти бунцаш ? (За себе.) Еј наопаио, та та знаде све. Бојана. За бога — Зорка ? (За себе.) Сиромах како се мучи, не може бојаги да се сети, а овамо ми је сама Зорка рекла да се волу. Бранко, (бајаги сетио се.) Да, да, сећам се неке го-