Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 14. ЗА 1887 .

* * * Све су се опозиције у Троједници сложиде. То су сретне жиле. * * * И код наших српских опозиција у Угарској има неки корен. Јест к'о рен. ГОтипа, да нам све сузе иду на очи. * * * Од кад је Германа, није нико знао зашто се Ср. Карловци још зову „Сијон".* Дај боже, да можемо сад рећи: „Зато Сијон, што је сиј'ао, за време збора српске самосталне странке." * * * Збор самосталних Срба у Троједници је на Д ухове. Том приликом ће се ваљда сетити и на дугове, које смо сви ми народу дужни. * * * Дакле у Н. Саду Мочари. Хајде и „Мочари* само кад се изглибише бар у том из „мочари" и неслоге. * * * Пандур који је викао: „Живио Мочари!* отпуштен је. Боже мој да шта ли би тек учинили са великим жупаном, да је тај нешто клицао Мочарију ? * * * Изашао је нов „кикиндски програм." Па још одакле изашао? — Из 30 буради ппва и 8 буради вина. * * Ту и да није просуто толико пиво и вино морали би подвикати : „Да смо весели?" * * * Пре су наговорили кикинђане да бирају владиног посданика, јер ће тај израдити кикинди силне хиљаде ланаца — иберланда. Сад им веле: Бирајте спођице Зорке, али Војана буди уверена, да ја са истом госпођицом Бојана. (За себе.) И баш је морало доћи да му кукуричем. (Гласно и умиљато.) Кукурику ! Бранко. Али Бојана! Бојана (мало јаче.) Кукурику! Бранко. Али Бојка. Бојана. Е сад макар ти и „Бојче" била, ја ти и трећи пут велим : (јако) кукурику ! Вранко. Ала си ти враг. Баш ме натера тим твојим кукурикањем, да ти речем е сам заљубљен у госпоћицу Зорку. Бојана . Па шта ми ради дакле Зорка? Бранко. Баш кад си тако радознала, ево да ти кажем: Зорка је здрава и поздравила те. Бојана. Видинг, тако си требао одмах рећч. Бранко. Кажи ми молим те, од кога си ти то само чула? Бојана. Кад ти баш тако желипг, ево да ти кажем: чула сам од саме Зорке. Бранко. Е гле ти само њих, али збиља, шта ради господин супруг? Бојана. Какав суируг? Бранко. (За себе ) Е, мило за драго. Жао за срамоту.

107

владивог посланика, јер он има 46.000 ланаца земље. Све ланци, па ланци! Ако тако узрадимо неће нам друго ни бити него само ланци и стега. + Пријатан експерименат. Да је нешто бог човеку два ока за то дао, да једним на пример десним, види само оно што је лепо, пријатно и корисно, а другим, левим оком, да види само оно, што је гадно, блатно, несложно, труцкаво и т. д. ала би човек радо (бар одмора ради) по неколико дана левим оком жмурио а десно око б е ч и о, пештио, београдио, новосадио и т. д. Па још и са ушима да је тако; — запушиш лево уво, па што год чујеш све ти је мило. Узмимо да је то тако, — и ево већ левим оком жмурим. Можда је то ћорав посао, ал мени тај нов експерименат годи. Читам десним оком и чујем десним увом како др. Полит нема ништа против економског унапређења шта више он је и до сада на томе радио и од сада ће на томе радити. Зар није лепо то читати к чути ! А птто то није ушло и у програм партије, то ништа не чини. Ми и тако нећемо да бирамо партију за посланика, него човека који то и преко програма обећава. Људи се не везују за програм него за реч. А том речи цела слободоумна народна странка (баш као да није поцепана) везује и н а д овезује за др-а Полита, и без икаква приговора вољна је да га бира — не у једном, него у четири среза. Зар то није лепо виђеније! Кад човек само десним увом слуша, онда му и реч „обмана" лепо прија. Мислило се да ће радикалнија половина наше странке истаћи какав страшан програм о подели имања, н. пр. да се дојакошњој сиротињи даду палате, екипажи, спахилуци и пуне шашашшшшшшшшшша^шшшашшшшш^аашаш—шшшшшшаша—шшшашш ш^аш^шт (Гласно.) Та сети се мало боље. (За себе). Знам да ће и она рећи: (женским гласом), не знам богами. Бојана (истим гласом.) Не знам богами! Бранко. А ко је господин Милан ? А ? Бојана. Али Бранко, шта ти бунцаш? (За себе.) Та тај зна све. Бранко. Забога: Милан! (За себе.) Како се мучи сирота, а овамо ми је сама Зорка рекла да се волу. Бојана (бојаги сетила се.) Да, да сад се сећам неког господина Милана, али Бранко буди уверен, да ја са истим господином Бранко (за себе.) Дакле и ја њој да кукуричем. (Гласво.) Кукурику ! Бојана. Али Бранко ! Бранко (јаче.) Кукурику ! Бојана. Али Бранивоје! Бранко. Е, сад макар и „Бранивоје" био, ја ти и опет велим : (јако.) Кукурику ! Бојана. Ала си ти враг Бранко. И ти мојим рођеним речима доведе ме у теснац, да ти морам признати, е сам заљубљена у господина Милана. Бранко. Ето видиш, тако си одмах требала рсћи. Бојана. Кажи ми молим те, од кога си ти то само чуо ?