Стармали

122

„СТАРМАЈШ" БР. 16. ЗА 1887.

нети. Како би то лепо било кад би већ сад читали у Пештанском „Виделу" да Милутин Тиса продаје своју воденицу, која је самлела све оно брашно од кога рам је толико година кувана попара. Но нама је суђено да још неко време кусамо ту попару, док се од те попаре сви не попардусимо. Међу тим може се већ даеас истурити на саборници пештанској бео барјак (од зелене свиле), у знак да се ту сад неће чути ни српска, ни словачка, ни румунска ни рушњачка јаука, — јер сви јауци и бауци остају код куће (ос1а ћага) да се утврде у ћагабза^-у. И што вам се год буде од сада у Пешти копало, — ако буде и безна, бар ће бити без нас. — Само би једно желили, да се тај бео барјак (од зелеае свиле) на саборници пештанској дигне здраво високо, да га може видети цела Европа — а баш ни од Азије се не треба стидити (није ни онде горе). Даклем ми Срби немамо ни једног заступника у пештанској ковници наше среће (Милоша Димитријевића не броји ни „Р. ГЛоуА" у народиосне посланике, а барон Николић је само пореклом Србин, — а од порекла имамо толико исто вајде, колико и од порицања). Па шта сад да радимо ? Да кукамо? — неће много хаснити; јер смо и без тога довољно с к у ч е н и. Да сузимо? ни то не вреди ништа; довољно смо с у ж е н и. Дасе вајкамо? — вај камо? и вај коме? Да очајавамо? — Још ће горе бити, обеди ће нас да за тај посао употребљујемо руски чај. Да се стидимо? — Но, могли би се баш мало и стидити, — али онај горопадан стид оставимо другима, који на то више права имају. Да роптамо? — 0 ропцу нећу ни да чујем, догод је топле крви у жилама. Да се пропијамо или прокартамо? —

9©Д1ЖМ1. . Зашто је чича Грујина јуница извукла толике „буботке"?! Колико се пута дееило, драги читаоче, да се на твоју невину главу у једаред излила грмљавина хрђаве воље твога старешине, или, ако си тако срећан, да овога немаш, — какве друге особе, чије ти ћуди нису баш равнодушне, а ти си уверен, да ниси никаква новода дао таким непогодама ?! Така грмљавина увек те изненади, и пре него што си управо к себи доћи могао, бруји ти глава од разноврсних мисли, па се осећаш, као да те је когод леденом водом полио, ма да знаш, да си невин као ново рођено дете. . . . Дабогме, ти и не сањаш, да су онога, који је мало час тебе г набрусио и , такођер добро насадили и да ти он управо даје са интересом онај капитал, који је без воље примити морао. . . Кад би ти у стању био пронаћи шрави узрок оваких непогода, ти би се и зачудио и насми-

Ту би љубав могли указати нашим непријатељима,али оии то не заслужују. Или можда, као паметни људи, да седимо код куће у својој чергици, па да се међу собом свађамо као цигани, један другом да пребацујемо, једаи другог да стискамо, фискамо и да пишемо разне — ијаде. Да се кљујемо и пљујемо, — Но у прочем ако се мисли да је то једина котва спасенија нашег, молимо да и нас о томе уверите, па ће онда и „Стармали" за љубав среће наше пристати уз то и где год види ког народњака српског, у меото: добро јутро! опсоваће му таки три стотине вера, очитаће му горопадну молитву и удариће га чибуком по леђи. Но ми још нисмо уверени да нам је то најпрећи лек. Ми држимо да има и други тмЈиз уј^ешП. А какав? То чекамо да чујемо од други људи, који никад не морају мећати капу са прапорцима на главу. -11-

У ш т и п ц и, Нова влада у Србији не треба да буде »нова млада," него метлу у руке, па да почисти што пре ђубре пред прагом. * * * Кад се Ристић „преполови" онда видимо где испада: „рис" и ,тић." И једно и друго нужно је Србији под данашњим приликама. * * * Слажемо се што су у Ристићево министарство ушли и радикали, Ми само оне не волемо, који су ради кали (и то „кали" Герману). * * * Баш је „фина* Ристићева влада. Око Гарашавинове куће постављени су жандари да га чувају бајаги од разјарене светине. А ми смо уверени да га ти жандари, чувају зато, да не побегне. јао, кад би видио, због какве си маленкости ти морао примити ону гороиадну молитву и какав је ништави узрок крив свом овом изненадном злу ! Тако вам је ономад чича Груја из Нележимира прав — здрав накаљао, а његова сирота јунида извукла. грдне батине због .... због беле хаљине госаођице Јулчике, к%ерке царинарског надзорника! . . . Како је то било ? . Ево чујте: Ири улазу у град, баш нуз градску малту, стоји привезана за једво дрво дебела јуиица чича Грујина, чекајући мирно и стрпељиво, шта ће јој судбина одредити и помишљајући ваљда на остављене пуне јасле и мирисне ливаде. . .. На клупи уз саму малту седи чича Груја, па чека, кад ће се капија отворити, да плати проиисану таксу и да јуницу на пијацу отера. . . Смешка се чича Груја, погледајући на урањену јуницу и на прстима броји колико ће Иара кући понети. . . Он и пе мисли, а његова јуница сигурно још мање, какви се облаци за њих двоје у граду спремаху из дима оне фине цигаретле, коју баш сад господин надзорник царинаре у својој соби пуши. . . Мирисје угодан, мора да је какав прави „ турски " дуван, који је у „швер-