Стармали

126

„ОТАРМАЛИ" БР. 1б. ЗА 1887.

Изреке разних мудраца и лудака, *** Ако ти је баш суђено да будеш иасуљ, буди пасуљ, — али прибранац.

На банкама требало би да је измолован гајдаш или егедаш. То би имало смисла; јер око банака се део свет окреће.

*** Ако не можеш пливати у масти а ти бар гледај да пливаш у зејтину. (То је девиза игумана Н. Н.)

Адвокат, који жели да никад ни један процес не изгуби, треба да се никад не ожени.

*** Ко уме лагати за грош, умеће још боље за форинту.

*** За кога се каже да је „сирома ђ а в о" тај није тако опасан, као онај, за кога би се могло рећи : „б ог а т ђ а в о."

*** Живот је школа. Смрт је испит. А вечност, то су ферије.

Оарајске пјесме. Новац је свјетлост, новац је мо%, Грамзимо за њим дан и моЛ. Пјева сарајска конзисторија у хору сваког четвртка послије сједнице, а за тим наставља свак своју. Смирите се, скинте ми се с врата . . . Пјева сарајски владика народу. Другу небу за тобом умр јеЖу . . . Пјева архим. Магарашевић сарајској митрополији. Ако влада захтије, храниЛу се травом, НаучиЛу климатати иреаокорном главом , . Пјева ноп Перо Петровић члан конзисторије. Нек је мени само добро, Ма ироиао цио св у јет . . . Пјева Стево Прокопић члан конзисторије. Ах ! заљубљен сам . . . ал' у лјеиих ДукатиЛа слатки звек, Бвз дуката за род марим Колко и за љањски снијег 1ђева ђорђо Петровић, члан конзисторије. Куд иогледим свуда тама Ниђе нема свјетлила .... Пјева Никола Лалић, секретар конзисторије. Ко је ли је доба ноћа '? . . . Пјева Манојловић, ћатиб конзисторије. Горо, торо, висока си Жено моја далеко си . . . Пјева Ј. В. кога је жена одбјегла. Умријех душо гледајиЛи у те . . . Пјева Г. Б. црвеном појасу, што га је скоро добио.

Како море душа твоја Један дан бит 1 без мене ? Пјева Штадлер, владици Николајеввћу. Ил ме љуби, ил ме се окани. Пјевао би народ, кад би му било до пјевања.

На здравље и наспите му је, Дошао Турчин у српску кућу, па баш на св. Јована, а домаћин је славио крсно име. Домаћин дочека Турчина лијепо, посади га одмах за софру даједе и пије с осталим узовницама. Гости су се веселили и пили, па уза сваку чашу наздравили би по штогод, како ко зна и умије. Дође реда и на Турчина, да и он наздравља, а он не умједијаше ништа, ама ни запети, већ узевши чашу стане мало. До Турчина је сједио један гост, који је знао добро наздрављати, а баш прије тога је испио и наздравио у домаћиново здравље. Турчин погледи у оног госта и рече: „фала! Што ти, то и ја." Кад попије чашу а гости завичу на здравље и на сиасеније." — (Тако свакоме кажу, чим попије коју). Турчин није чуо добро, већ кад се врати у Сарајево похвали се како је био на крсном имену па рече: „Валаха, оно /6 у Влаха бели лијеио; чим иоиијеш чашу, ама још нијесини искаиио а они вичу на здравље и наспите му је." Варјача. П а ц и р — бплада нуна страхоте. Густа тмина . . . вихар бесни, Ломи дрва стародревна . . . Ал у соби још је горе Пациру је душа гњевна. Делија је снажан Пацир, Сваког може он истући, А сад с мачем и са свећом Претурује све по кући. „Триста врага! Наћи ћу те! — Али нема, нема јао!" Али кога он то тражи Кад се тако гњеву дао ? Јесу л' тати, арамије Захукале ову силу, Ил га жена оставила, Па лудује у беснилу? Нит' је једно нит' је друго С чега с' жести, ка' без ума —: Он је жедан, — а жена му Скрила кључе од иодрума. (С мађарског) Ј. М—11.

Лек и по. Ономад буде наш нови доктор на једно место позван болеснику. Кад дође у кућу, затече овог Јгде се од муке ваља у кревету па га запита: „шта фали?" Болесник покаже на уво- Доктор не зна српеки ни бекнути, ал после