Стармали

"Е7" 1Е31ово:м:^ 20. јзгиа, 133 г 7. : 'УУ * ,у * в ! — ==

„Стариали" излазк ?рипут лесечно. Годишња г^Ј&^ ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 /* динара или Франка. — Власник и одговорнћиадвдаик Змај-.Тован Јовановић; Нздаје штамаарија А. ПајевиЕа у Новом Саду рукоииси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Ј оупиоујс , \\'1еп ИегпаКег вЛг<е181газ«е, \г. 9.) — Претплата и све што се тиче администрације ОЕ*л.е се штампарији А. Па.јевиЕа у Нов. Саду. — За огласе илаЕа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. аа жиг-

фни! ега! (1ешоп81гаг»1ит. Верујете л' да већ з о р а Над Грбијом слаЕи Хоће да заруди, Хоће да запдави ?

Ео још не верује Уверићу њега: Ево Милаш, ноћна тица, Из Србије бега.

Неколико речи,

Палилулац.

Јавно мнење није безобразно. Безобразан је онај који је то рекао. Био је зао, а радо је пудао, на чим је дошао на владу, он је заопуцао трти рена народу ц о д н о с, да види колико подноси — нирод је кијао, ал он је искијао. Пуцао је на прошлост, пуцао је па садашњост, пуцао је на будућнчст срнску. Пуцао је на лепо кме српско; пуцао је на слогу српску; пуцао је на благостање српско; пуцао је на поштење српско. Продао се ђаволу — а кад је ђаво дошао по своје, онда му је остало још девет метака, сви их је девет опалио на народње радовање п онда је метнуо револвер (и нос) у футрол — и ено га, сад је згажен оаук, коме се само по која (покојна) нога у „Виделу" трза. Јавно мнење није безобразно. И ако има на свету пет милиона поштених Срба, онда се сваки поштен Србин може сматрати као петмилионити део српског јавног мнења (осим што има и таких људи, као н. пр. Васа ђурђевић, у којих је еваки елеменат по један [хедерваријев] Србин). И „Стармади" се сматра као једае део српског јавног

мнења и као и сваки други има право бацити шаку | земље на морални (управо неморални) гроб оних људи, који су Србију довели до ивице пропасти. Али стојећи на тој ивици имамо право окревути се и новим људима, које је народ као најлепшим цвећем, обасуо својим пуним поверењем. Српска господо на сриској влади! Видим ваше засукане рукаве; видим ваше чело озбиљно и знојавно али пуно самопоуздања; видим чистоту ваше намере; видим упињање из петиних жила да окренете све на добро и бог вам снагу благословио! И ви ћете са помоћу божијом и уз жртве народа поправити зле фивансије, удесићете добре одношаје са свима великим и мањим силама, стаћете на бедем независности српске, штитпћете интересе српске, расплешћете што је заплетено, размумиљићете, што је замумуљено, растутуљићете гато затутуљено — али то ће бити све трошно и лабаво, ако заборавите нешто што је главно. За ових седам црних година сејао се трулеж и гњилеж у све олојеве срнске, цвеће је затирано а коров је заливан и негован, нискост је била тражена, подлост је била снажена, трчилаже су били одликовани, смутљивци награђивани, свака чиста мисао била је гоњена, сваки племенити покрет душе наилазио је на стотину жандарских бајонета, грађанска врлина била је руглу изложена, карактерност је гњечена као највећи грех — и што се у тој атмосфери залегло, то је најстрашнији злотвор имену, образу и будућности срнској. Српска господо на српској влади! Окадите светим тамјаном сваки кутак у Србији; отварајте широм врата племенитости, шприте поље врлинама; дижите важвоет људима, који не живе за себе већ за народ свој, васађујте и негујте карактере, јер ту је вуга прорила себи ров, — негујте нарактере!