Стармали

130

„СТАРМАЛИ* БР. 17. ВА 1887.

јер иначе залуд вам мука, залуд вам знање, задуд вам све. На Србију ће наилазити још доста искушења, подлади би јурили сами у пропаст, само чврсти карактери одбиће стреле и громове. Сећајте се тога, тако вам жнва бога! С

У место шетње. Сваки зна да су правду појели курјаци. И већ сам хтео писати о томе, кад је то било и како је то било, кад се сетих да је и преостало мало правде, јер иде време жетви, па ће сваки пожњети оно, што је посејао. Штета само што и у политици није као код сађења кромпира, те да и ту буде сваког лета берба, него се кад-кад мора баш дуго чекати, а кад кад 6огмј буде берба и пре лета. Већина новосадских бирача посејала је н. пр. почетком ове године Морица Пају, па јој је већ после 3 месеца никло. Лепо се подигао г. Мориц у угарском сабору „подигао" се и донео плода, хвалећи т 1ивуте, како су вредни у помађаривању. Сад је већина новосадских бирача п опет посејала Морпц Пају, и питање је само кад ће нићи, а шта ће нићи о том не може бити говора. Ко Морице сеје, мож,е пожњети највише Моше ал никако опозицију, па ни позпцпју. Осим Морица посејали су неки племенитог Бајића. Што је племенит то нам није криво, ал би волели да је племенски, т. ј. да знамо, да ће се виспе заузимати за своје српско племе. Посејали |еу неки п барона Николића. Жепо је то бити барон, ал камо среће кад би то значило, да ће бар он у сваком погледу заступити наше српске ствари. Неки су посејали Стојачковића. Ал на жалост и то не значи да ћс Стојачковић стојати на бранику наших ирава. Зашто је чича Грујина јуница извукла толике „ буботке" ?! (Свршетак.) Силазећи се низ степенице, сретне се са г. „контролором", који га са веселии „клањам се, господине надзорниче!" поздрави и не гледајући, да г. надзорник само нешто кроз зубе промумла „Баш сам вас хтео питати, господине надзорниче: какву хартију желите да узмемо за распоред играња: белу или црБену?" — продужи он. Узмите: — шуАмурасту! ако хоћете!" продера се у један пут г. надзорник, — „и пустите ме са таквим глупостима на миру. Боље би било, да већ једном решите онај одпис високог министарства због оног превићеног финог платна, које сте ви као обично иамучно пропустили, него што се пре зоре заносите са распоредима и баловима!!". . . Рече, и љутито залупи врата своје писарне, баш пред носом упренашћеног „контролора" . . . Дрхтао је од једа, што га надзорник, који је иначе увек пријатељски са њиме поступао, — ни крива ни дужна набруси, па онако љутит продера се на „решпицијента",

Неки су посејали и Милоша Димитријевића. Нрезиме му лепо почиње са Д и м и . . . Ал на жалост нитонезначи: ,ди ми, туд и оа." Напослетку посејан је и Милан Исаковић. Ал канда ћемо морати казати, не Милан, него „мирон Исаковић," кад се буде наше српске ствари тицало. Политичко земљиште Угарске доста јс чудновато. Ту се показало, ко сеје државне дугове, томе никке саборска већ на. И што год ко сеје више д у г о в а, тим му је већа „већина другова". Данашња Ти« сина већина износи преко с т о т и н е посланика. Може сад бити да и с т о т и не мисли тако како говори, ал то не рачуна. А и како би рачунало, кад нико од оте стотине није казао : „Ја ћу ићп уз Тису само овда, ако буде добар, ираведан и ако буде корисно делао, а ако не ради тако, бићу против њега." Ајак, сваки вели да ће бнти уз Тису — па ма народ морао — у Тису. Како ће се стање ноправити, бог би га знао. Но ја највећу наду полажем у вегетаријанце. Бар како ја мислим, они би били највећма позвали да руше Тисину владу. Та онолико паприкаша не иоједе се у Угарској ни за годину дана. колико се поједе у владиним логору за 6 недеља пред изборима. Па зар такво стање може годити вегетаријанцима ? Ја мислик не, па зато и очекујем, да ће он покренути живу агитацију против таквог ужасног мрса. Ил ако ови то не учине, онда нема другог лека ио Угарску доли да се усвоји мој предлог. Прбдлог гласи са мотивацијом овако: „Пошто владина странка 6 недсља пред избор за угарски сабор не штеди ни вина ни паприка : ношто у то доба „горчила" не иду да односе људима јастуке, а власти су веома учтиве и предусретљиве ; који баш пред њега стуг/и: „Пазите мало боље на своју службу, јер ако ми још једаред записник онако не потпун донесете, као онај ономад, да знате, да ћу пријаву учинити!" . . . „Решпицијент" разрогачи очи и не могаше појмити, шта је „контролору" у једаред наспело. кад је мало пре с' њим онако колегијално цигаретле пушио ! Хтеде за њим, да и он њему коју одговори, али баж „надстражар" пред њега ступи и поверљиво жмирећи, полугласно рече : „Счв је у реду ! Ту је веЛ!" — „Шта је већ ту ? какви је то говор ? . . Шта имате увек нешто тајно шуровати ?! — развииа се на њега „решпицијент". „Надстражар" је бленуо у њега као теле у шарена врата. „Та за бога . . . оно буре пива, што вам је пивар послао, и пгго сте ми казали" „ Шта сам казао? коме сам казао ? . . Ја нисам казао ниш га ! . . Разумете ли? . . И ако вас само још једаред ухватим у том врашком шуровању, — свршили сте! Знате ли?!" . . И оде као бесан на сокак. — „А шга је нашем „решпицијенту" данас?" упитаће на то у својој простодушности „стражар 3 , сретнувши намргођенога „надстражара"; али овај узе ово питање са хрђаве стране и исдрачи се на усплахиреног стражара: „Шта се то тебе тиче ? Боље ће бити, да ее бринеш о твојој служби, и да загледаш у туђе џеаоее, а не у лице твојих старешина! Разумеш ме? |/ Сирома