Стармали

„СТАРМАЛИ"

Обичии људи кад и зову неког иа част, кад га позову да им седне у горње чело, ови га лено дочекају па богме поред свег гоетољубља једу заједно с њим. Такво гостољубље је беспримерно, да домаћин и домаћица позову госта, преправе трпезу па побетну за — врата. Ал ето тај узор гостољубља доказаше бугарски регенти и бугарски министри. Лепо су прострли сто; приправише дивне прилике, па дозваше госта да гедне у зачеље, Немца госта принца Кобуршкога. Ал чим га позваше, већ почеше да траже врата, те и господа регенти и господа министри поднепте оставку. Цело собраније једва је могло задржати регенте да не побегну, а већ мпнистре није могао нико задржати. Они су готови да великодушно оставе, нека племенити принц сам покуса све оно што су они скували. Таквог примера тешко да су до сад и дипломате забележиле. Но добро ће бити да прекинем за сад шетњу по Бугарској. Тамо има данас „сопаџије/ који су наоружани батинама, те немилостиво бију све оне, које не мпсле бирати за кнеза. А пошто не зна човек шта је „боље," дали да западне у руке бугарског собранија, или у руке бугарских сопаџија, то ћу прекинути шетњу док се мало промислим о том. А довде ће се ваљда променити и браћа Бугари, а то би чини ми се најбоље било. +

У Ш Т И П Ц И. Биди се да Бугари напредују."Нре су бирали лајтнанта за кнеза, (Батенберга) сад су већ дошли до оберлајтнанта. * * * Да ми је само знати: пгга би било до сад од „при овакој ноћи ићи у „шверцунг," та ни прста се не „ниди пред очима. а еио лије као из кабла! — Цусти ме, „нолим те и кумим, да се мало просушим!" Сви војници потврдише, да сада „шиљбок" за цело није нуждан, јер нити може шта видити ни чути, али „капрал Гаја" не да се ни осолити. — „Штамислите, јунаци !" рећи ће, а већ је устао и нротегао се као гладна година, „кордун, па без „шиљбока!" — — „Ама капралу," рећи ће један од њих, „та „провири само на поље, па сам реци, да ли би и кера „свога истерао, а нек'моли да „ће кршгена душа у овој „мећави ићи у „шверцовање." — „Војници ! Јунаци ! То Ви не разумете. То само „ја знам, шта све може бити, па маните се ћорава посла." — — „Чујеш куме," рећи ће Мића, ја узимам све „на себе, па ако што буде, ево нека ме одма обесе. „Ко ће сад по овој ноћи тумарати ?" — „Кум си ми, па ти морам и опростити, али ти „кажем, да одма узмеш шоцу па на „шиљбок," јер није „мене стра од „шверцера," али шта велиш, да нешто „груне „лаћман," да визитира кордун, а шта онда?" — му„друје капрал Гаја." „Бог с тобом куме, та није ни „лаћман" луд, „а није ни кер, да се по овој помрчини мота, седи ти тај „сад у кавани па га ни бриге није."

18. ЗА 188'?

( рбије, да је и она у место сељака Карађорђа п Милоша барала за кнежеве немачке принчеве? * Ч: * Истпна, бугарски новоизбрани кнез је поручник, ал по тој поруци, тегако да ће Бугари меса јести. * * % При избору бугарског кнеза показала се аклам а ц п ја. Само да после пе буде нека окламација. * * * Чује се да је у Трнови све било једногласно. Само да се и на другом месту не чује једно гласн о: „не!" $ * * Неки су раструбили, да ће у Србијп доћи место Ристића, Христић. Но пошто су у Србији већ сити хукања, то ће оно „х" изостаги, те опет остати само Рпстић. * * * На крају свију избора изабран је Поповић Василије. А на крају тог имена последњи су слогови: лије. Сад знамо па чему смо. * * * У Далмацвји мора да је све врло „чисто," кад су Метличића затворили. • * * * Затворили га, што је велеиздајник. Јест веле: „издајник!" ал све што в о л е, није увеа истина. 4-

„Ма-а-ни се ку-уме," поче сад „капрал Гаја" „већ муцати, јер се већ стаде љутити на оваку непослуш„ност, „ти још не знаш, ка-а-акви је лаћман Вилип, не„е-било га; ба-аш ноћас ће да-а-се по-о-омами и об-и-лази „ко-о-ордун, то-о-отије пра-аво псе-е-ето, а не чо-о-овек! „И-и-иди са-а-амо!" „Е кад је тако, еве ја баш нећу куме, па ма „сутра од а у „штукауз" ! Ја не идем на поље!" — „Мо-о-оре куме ! Не-е-е тражи бе-е-елаја, без ну-у„ужде! И-и-изиђи на-а-апоље, јер ако до-о-ђе псето, биће „и те-е-еби, а и ме-е-ени доста!" Док су се они овако препирали и половина страже одобравала мишљење капралево, а друга половица жалила Мићу, дотле је онај од кога се „капрал Гаја" тако бојао, био са свим близу њи и слушао им препирку и каким га лепим придевом часте. — Он беше збиља врло сгрог и оваке мрачне ноћи најрадије је употребљавао, да на своме вранцу оби1;е „кордун". И вечерас се кренуо из X. и стигао у близину чардака, баш кад је кум Мића ушао у собу. — Лаћман Филип Р. довуче се полако до чардака, веже свога хата -за један стуб, па се нечујно попне на стененице, провири кроз једну пукотину на вратима и радоваше се, какву ће халабуку његов изненадни долазак учинити! Мића, видев, да се „кум капрал' баш наљутио згра- *