Стармали

146

„ОТАРМАЈШ" БР. 19. ЗА 1881

они људи који комедију играју, онда би се можда и Бугари могди назвати срећнима. јер комедија је потпуна, али је малер што не могу да се отресу себичних суфлера.) Знам да ни један маџарски лист неће донети оду савезној влади у Србији, јер оне би савез Србији волеле друкчијим савезом Србију — стегнути. Знам да нп један енглески рапортер, неће при поведати свој разговор са српским краљем, а да не слаже бар сваку трећу реч. — А како је лепо то у папред знати, па таке ствари и пе читати. Пропуштајући тако новине кроз шаке и премишљајући без напрезања (али са некпм напре(д)знаљем) шта у њима има а шта нема, запеше ми очи за 162. „Оћгога". Дуго сам трљао очи, мислећи да ме оне варају, — јер ко би и могао веровати да има неки дух у Загребу, који хоће и Гарашанина да надмаши. Али бадава, ово је званичва наредба, има свој број и датум, а и потписан је иоджупан Ковачевић, — па томе се тек мора веровати. Даклем шта је у ствари ? — Чланови народпе (т. ј. банове стране) осигурани су од сваке штете. Ако владин човек на своме гувну пуши, па му испадне варница и изгори му камара, село му мора штету платити. Ако се ч ја стара тараба сруши, село му мора нову подигнути. Ако који владин човек опије се, падне и разбије нос, село му мора нов нос набавити — и шмерцгелдом га утешити. А коморе људи који мало мирише на опозицију, могу горети сваки дан десет пута, — тарабе им се могу срушитм ;;ад им је год воља, — носови им се смеду разбијати до темеља, ту село ништа не плаћа, него се још сме и радоватч. Кад сам то прочитао, ја сам био наклоњен веровати да сам ту вајну равноправност само сневао. Па ајде и ви сви који то прочитате верујте да само сневате и гледајте да се скоро иробудите. еГеГ. 1ЖФДЖЖСТЖЖ. Магарци ке платити, ( Шаљиво шгшиа збиља са села. Ко не зна за илињске врућине ? Коме јога оне нису досадиле ? И боже поиозв још, ако је човек какав богат Чивутип или благајник у каквој банци или ако је човек — жена каквог богатог витеза паиуче, онда се даје некако и сносити та несносна врућина — потраже се хладовити, романтични предели и купатила ; дању се сиава или се дрема у густом хладу стогодишњих, гранатих дрва над каквим чивуцким новинама или романом ; а кад духне вечерњи, хладовити поветарац, из.;лачи се онда једно по једно из својих закутака, у један мах све оживи, но парковима гамнжу септиментални Енглези, живахни Французи а ■—■ заљубљени парови уживају у природи и у свирци мађ. цигана или другог којег — оркестра. Све је то још и које како, али кад се човек роди као сиромашак на селу, онда је, бога ми, зло. Треба да дођете у то доба на село, да видите, шта је то патња, да помнате прави значај илињских врућина.

У ш т и п ц и. Дакле ће Герман у пензију — и ј у, ј у, ј у, ј у ! * * * „Герман не радо једе лебац бадава," вели Јота, по то је лаж, што не вреди ни лота. * * * Кад Герман оде у пензију, можда ће га „Турски Парод" прогласити за свеца. Зашто не?! Свеци су чинили чуда, а и Герман је чинио чуда. * * * Уредник „Хрватске" Кукор, осуђен је на 2 месеца затвора и на 2000 фор. глобе. То је зато, што је г, Кукор хтео да треби кукољ. * У Будапешти су прошле субоге видили на плавом небу црне пеге.. Па још веле да је то чудо природе. Но хвала богу кад су и они тамо то једаред приметили, ми други видимо црне пеге над будапештом сваки дан. * * А кад ће једаред на нашем црном небу да се појаве илаве пеге ? То би било крајње време. * * * Бугари немају рђав укус, кад траже пске Батенберге и Кобурге. Бергибург тосу код Немаца чврсте ствари, ал само онда кад нису на — песку.

Стари ВИЦ. Тужио се пекар неки На времена худа: „Та ни х л е б а бити неће Код оваких чуда!" Слушао га шаљив синак Богатих предака: „Шта се тужиш, ти ћеш барем Имат' — земичака!" —Кри лшш^шаш шшшшштшшшшшшшштшштш шш шшшшшшш^шшштшшшшшшшш^шшшшшшшшвшшшшшшшшшштшшшшшвш Најтоплији дани а највећи посао. Ту се жање, коси, веже, увози, врше, не зна сиромах сељак, куд ће пре. И да није још оне радосне помисли, да ће ипак доћи време кад ће све то збрати и мирно уживати у плодовима труда свога, ако т. ј. није дужан Чивутину каквом или у општ. кућу — не знам, како би издржао. Ала је у то доба несносно на селу ! Мртва тишина свуда. Све је изашло на посао, онустело село и оно мало што је остало у њему, склонило се где у хладовини, па чека да се смркне или спавајући сања, како се купа у хладном Дунаву. Благо онима, који се родили уз реку, они не могу ни да замисле лето без купања. Сећам се, како је један иромућурко дошао у Руму да се жени па питао, где је у Руми Дунав, хтео би баш да се окупа. Оженио се! Кажем вам зло. Кад год тек прођу кола сокаком, дете које или ће иовикати за њима или неће, пас какав ил' ће залајати или неће, пречи му посао, да се од мува брани. Прашина свуда као облак и дрва покрил!, и зеленило прљаво. Суморни дани заиста. Е једног таког дана у малом сеоцету Т., које ће те на мапи некадање наше војводине иди на некадањој мапи