Стармали

158 „СТАРМАЈШ"

Један трговачки иомоћиик неиресгано је жудио да само једанпут може госпођицу Л. да нољуби. Једанпуг оде госнођица Л. са својом старом .тетком V исти дућан где је и тај момак био. Када је момак госпођицу Л спачио радовао се што је баш он иослужити може : „Чим могу служити госгођице ? „Молим за роза атласке нантљике." — „Одма госнођице" .... Када је госпођица већ избирала запита ће: „Пошто је метер ? „Један пољубац" одговори момак. Дајте ми десет метара!" Кад је момак тај што би хтео да љуби већ измерио и завио, рећи ће госнођици: „Дакле десет пољубаца". Обратите се на моју тетку она ће исплатити; одговори госпођица Л. Једна госнођица добивала Је од свог љубезника који је био у Босни војник писма, која се завршавала са: „љубећи те " — — — Она једанпут намисли да му пољубце са поштанском упутницом пошаље, оде к поштанском чиновнику и запита га дал то иде. Чиновник одговори јој да може. — А на који начин се тошаље? Ви морате госнођице нанисати упутницу а иољубце меии иредати а ја ћу већ одиравити. Колко мислите послати ? За сада пет одговори госпођица. Боље пошљите десет да ако би се који иутем и изгубио да ипак што остане, рече чиновник. Па добро одговори госпођица и преда дееет пољубаца као десет „сексера-. Отац вијајући малог Јоцка са штаиом у руци рећи ће: Чекај се угурсузе један да те научим како ћеш да дереш панталоне. Синчић: Није нужно то отац ја већ знам и сам. Таст: Ио, зете, како си са мојом ћерком надовољан. Зет: Није ми ништа друго жао него само што ме нисте шчеиали за јаку па стрмоњушке напоље избацили када сим за њепу руку молио.

Варошанин: Чега ради звоне звона сад овде код вас у селу. Сељанин: На госнодине мора да ко за штрангу вуче. Ш и л б о к: Стој! ко иде ? Ст а р а б ака : Небој се синко, нећу ти ништа радити. Муштерија: Кад ћу већ једном моје хаљине добити ? Кројач: Док год оне старе не плагите. Муштерија: Извините, ал тако дуго не могу чекати. Мој Деда Ж. Нетко умро је већ ево 15-та година од њега сам насљедио један дебо „џротокол" у њему је он уписивао све и сва што се од вајкада по В. дешавало, па у њега је и своје дужнике упнсивао које је он тушта имао, но никога за име нитао није, већ ево верног преписа како је он записивао: (слова стара.' 1819 Лето 3. Јула Швабица у шарену сукњу из Ста-

БР. 20. З А 18 87. море купи 2. пара чизама, и остала је дужна 2 форинта шајна, каже у други четвртак ће донети. 1822 Лето 21. Августа Чергару што има иа пруслук велика сребрна дугмета иродо сам пар чизама од „Борнобира" на „Ранце" шпицасте ио 14 фор. добри новаца, платио ми је поштено, ал' од отих новаца морао сам му 1 фор. узајмити, а хуља имао је још новаца, ал шта ћу! добра муштерија, даће ми. 11-тог Септембра 1825 љето, Онај павлишанин што му се једанпут пред мојом кућом скрјао точак има за пенџета да ми плати још 30 кр. нознајем га, добар је човек. 1831. Љето 12 Августа, оиај вла из влајковаца што му је „кожух" на левом рукаву закрнљен купио је један пар лоши чизама за слугу и остао је дужан 3 фор шајна, — Донеће на „велику госпоину", дао ми је тврду реч. Има јопт кијамет такови оригинални бележака и ои је увек тачно добијао од дужника дуг. Ал била су и друга врем^на.*) Нивар (крчмарнци); Но како сте госпо са мојим пивом задово.Ћни. Крчмарица: Неизказано, тако да једну чашудва — и три пута продам, гости оставе скоро сваку чашу пуну и тако је ја наново продам. Мој каиетан тако је расејан био, да кад је лулу о длан лупио да је истресе увек је викнуо: „Херајн!"

Ноћас када сам око 2 сата кући дошао поче моја жена да виче и ираска, ја ћутећки звучем се легнем у кревет и огворим кишобраи. Шта си полудео рече ми: Па ,ја мислим кад грми и сева да ће скоро и пљушта.ти» отвештам јој ја. *) 0 л а г а ч е в а примедба: Јест и мој отац има раздати новаца 110 људима ца, „Веколу,' вато и даје сад једну ..векслу" тро; Јицп Адвоката гаат један исгера.

9 I ' Бокор без цвета ! црква без света ; јело без куса ; Москва без руса; човек без циља ; жена без миља; сунце без сјаја ; шума без Маја ; глава без дара ; срце без жара ; кеса без новца ; пушка без ловца Шта је то: То је песник тужни сломијених крила, кад му веру скрха осветљива му вила! /Бубисав