Стармали

-СТАРМАЈГИ" БР. 20. ЗА 1887.

157

Да л г ћу погодити ? Ал се волу истивито ово двоје млади; она њега рад госпоства, он мираза — — неће'

VI. Једна „хох елегантна дамен тоалета," од чисте

Кад већ једном буду својк: да живота красна! Свашта биће! . . Ал' и која модричица — т- неће! Др. Назбулбуц.

Чудо невиђено.

(

свиле, са , шпициама,"

,иуфнама,"

,карнерима,

„гомбама," — и са неопходно нужном, метер великом красном .турниром", само за фор. —.20 8а бога! Па где? где ? .... Е, кад би ја то знао !!! Камо моја срећа!! ! За сада ето је само ту на хартији !

Др. Назбулбуц-

Возио се бачвании први пут на пароброду. — 0епрва није смео ни да крочи по лађи, она хука и бука од точкова, онај шумор парне снаге, па писак свираљке, збунили га, да чисто није знао, где је: — али мало по мало, а у друштву са другима, па се и он окурааио, разгледао по издаље, како „машина" ради, пипао руком врео казан, загледао ово или оно, и чинило се, као да му сад то није ништа чудно; — али кад неко узе за шмрк па иотезке воду вући, а нат Бачванин само тек устукну три корака натраг, прекрсти се, иа повика: „0 господе! Ево чуда невиђена!.. И „машина", и онај оџак, и она свираљка, и они точкови, све је то ништа.' Ама како издуби шваба овде — бунар?!! . . . К то ми никако не иде у главу'!!! Дв- Назбулбуц. Врачни барометар. Олушал' супруг увек слепо: ! биЛе леио ! Учини ли жени криво: ироменливо! Не купи ли свиле више : биНе кише ! Је ли жена све на крми: ала гр \<и ! Је ли муж јој брига лева : како сева ! Где се само жена чује: гле олује! У овакав чудан дом: ауче гром! (Но немачком). Др. НаЗбулбуЦ. Изванредан оглас! Нечувена и неви1)>'на јеФтимоћа Н ! I. Један угодан стан са свим потребним намештајем, у главној у.тици, па најлепшем месту, за годишњу цену од фор. 5.II. Један пар хаљина из најбољег штофа, по најновијој фазони, укусно сгото !љен, за фср 0.80. Ш. Једна госпотска каруца са два бесна жерава, узде и амови фор. 2.50 IV. Једно пољско добро, 100 јутара земље, шуме ливаде, са лепим дворцем фор. 3.80 V. Једна ловачка двоцевка, са позлаћени;« кундаком, сребрним певима фор 1.—

Шта ко воли ? ! Јунаци радо се бију Хајдуци с' гором крију, бербери увек брију, а шнајце само шију, звонари звона лију, девојке венце вију, сгаре се радо грију, а жене ил 1 се смију, ил' !'орке сузе лију. Све има жељу тију, само пијанци — пију, и опет пију . . . пију !!

и опет пију

пију i

* 11

Др. Назбулбуц.

Искреност. Правили смо мали излет. Друштванце беше мало, али — жедно и гладно, те није чудо, што су ђаконије, које понесмо, нестале као да их ни било није. . . Мој момак, који нас је служио, тужним оком пратио је погибију оних батавова и разног другог комађа, са топлом жељом, да већ једном престанемо, јер иначе њему ни мрве! . . . Једна добра душа утрпа и њему пуну шаку разноврсних јестива, на које он отворепо рече : „ех, баш сам гладан!" . . . Хтедох га поучити, иа га упитах • „Зар ти не знаш како ваља рећи?". . . „0, знам ја," одговори угурсуз, ; „зато сам и рекао, да сам гладан, јер да сам казао: фала ! фала ! ко зна, дали небн онда за себе задржалн. јер видим, д;г још нисте сити! Др. Назбулбуц.

У В.

Отаром деки, Отари деко, ти се жениш ; Не замерам ни најмање Барем имаш мало дана За кајање.

Шарени Шљунди.

Иише и бележи 5-ко у Вршцу. Каплар „Попа" водио кумпаиију на муштру, пут га водио поред капетановог стана, где је капетан са нрозора горњег спрата гледао. Канлар „Попа" спазивши капетана продере се: „ Наћ4 асћ!!" азатим: .,КошрапЈ Јппаа!' зсћаи!!" а капетан повика са прозора: „Когрога1 чхе 81пЈ сопГив" а каплар повиче: „ћегт Риз" !